Пошетале пашине кокоши,
Дилбер Вранка и каранфил Шарка.
А пред њима оро челебија,
Говорио оро челебија:
„Да сам млађи да ме царем метну, 5
Ставио бих намет на вилајет;
На Сарај'во гроше и дукате,
А на Травник жито свакојако,
А на Јајце јарце и козлиће,
Скопље пако давало би лонце, 10
Ливно пако варош племенита,
Давало би краве и волове.
На Високо, на несретни варош,
Наметно би коже учињене
А на Вареш котле и саџаке. 15
На Зеницу шљиве и пшеницу,
Бајну Луку слатку љубеницу,
А на Тешањ племенити чешаљ,
А на Тузлу солен шапуљачу,
И на Жепче кукурузе жуте, 20
На Градачац крмке утовите,
А на Зворник злато прељевано,
Сребреницу сребро нетаљено.
На Фојницу праха пушћанога
Пак и оне танке пирлитанке. 25
На Крешево плоче литрењаче
А на Вранке клинце чављењаке.
Пак на ону Бусовачу малу,
На њу побро млађане коваче
А на нови Шекер премалени, 30
На њега бих косе димискиње,
А на Раму јечам и пшеницу,
На Неретву вино и ракију;
А на Мостар лука сјеменика.
На Љубушки духан и пиринач, 35
На Габелу рибе јегуљице
А на Фочу варош племенити,
На њега бих наметно ханџаре.“
Говориле обадвие коке
Дилбер Вранка и Каранфил Шарки: 40
„„Одкако си Оро! оставио,
Веле ти си памет изгубио,
Штогод љепшег на свиету има
То нам ниеси споменуо оро!
Гдје су теби момци Долачани? 45
Гдје л' дјевојке лиепе Крешевљанке?
Што не купиш момке и дјевојке,
Нек се љубе колико им драго.
И јунака нек породе много!"
↑Ова пјесме тежко ће бити чисто народна, реко бих, ал заклео се небих: да ју је који Фрањевац спјевао. Ал ја сам ју примио као народну, па зато ју и уврстих међ народне.
