НИЈЕ САМО...
Није само онда страшно
Море, кад га бура шине,
Када риком гаси звезде
Са рајевске са висине.
И онда је страшно море
Кад заузда своје вале,
А о стене камените
Прикује си бесне хале.
Када му по плећи гојни
И шајчица мирно плови,
А рибарче у чунчићу
Поуздано рибе лови.
Ал' ако га и не шиба
Силна бура ил' холуја,
Пуна су му за то недра
Јакрепа и љутих гуја.
Па немој ми замерити,
Поносита српска ћери!
Ако и на моји усти
Какав осмеј затрепери.
Та ти не знаш, да и онда
Када ми се лице смије,
Да ми крвцу понајжешћа
Присојкиња змија пије!
