NIJE SAMO...
Nije samo onda strašno
More, kad ga bura šine,
Kada rikom gasi zvezde
Sa rajevske sa visine.
I onda je strašno more
Kad zauzda svoje vale,
A o stene kamenite
Prikuje si besne hale.
Kada mu po pleći gojni
I šajčica mirno plovi,
A ribarče u čunčiću
Pouzdano ribe lovi.
Al' ako ga i ne šiba
Silna bura il' holuja,
Puna su mu za to nedra
Jakrepa i ljutih guja.
Pa nemoj mi zameriti,
Ponosita srpska ćeri!
Ako i na moji usti
Kakav osmej zatreperi.
Ta ti ne znaš, da i onda
Kada mi se lice smije,
Da mi krvcu ponajžešća
Prisojkinja zmija pije!
