НАПОМЕНЕ
1. Браћа и сестра. Песма је из Белишeвa (у Иногошту). Упор. Вук Стеф. Kараџић, „Српске народме пјeсмe", kњ. II Београд, 1958, бр. 8.
2. Иво аџамија и његов син. Песма је из Пољaницe. У вези с њом Нада Милошевић — Ђорђевић је написала у својој књизи: „Вредно је помена да је први тип песама о жртвоимњу сопственог детета, углавном распрострањен у западним крајевима наше земље. Једна сажета варијанта из околине Врања (...), која обрађује исту тему, конципирана је друкчије, но као сурово Божје искушавање очеве побожности, већ као одржавање задате речи" („Заједничка тематско-сижејна основа српскохрватских неисторијских епских песама и прозне традиције", Београд, 1971 стр. 285)
3. Грех Ћуре Даничића. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српскв народне пјесме", књ. II, бр. 6; Вук Стеф. Караџић „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа, књ. II, САНУ, Београд, 1974. бр. 5; „Караџић", Алексинац, 1903, св. IV, стр 171-172 („Болест Даничића Ђуре").
4. Сан царице Милице. Песма је записана у Левосоју (код Бујановца). Упор. Владимир Петровић, „Лирсио пјесме", „Зборник за народни живот и обичаје Јужних Славена", Загреб, 1914, књ. XIX, св. I, стр. 178 (бр. 7.).
5. Марко Краљевић и вила Пештеркиња. Из пиротског округа. Упор. Герхард Газеман, „Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама", Сремски Карловци, 1925, бр 176; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", књ VI, државно издање, Београд 1899. бр. 23; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр 37; Владимир Николић, „Из Лужнице и Нишавве", „Српски етнографски зборник", Београд, 1910, књ. XVI, стр. 317- 318.
6. Марко Краљевић и цар Сулиман. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народно пјесме, књ II, Београд, 1958, бр. 70; Вук Стеф. Караџић, „Српоко народно пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 43.
7. Марко Краљевић ослобађа робље. Песма је записана 1956. године у Ратају код Врања од неписмене осамдесетогодишње Санде Стаменковић.
8. Женидба Јанка Рушетлије. Из прешевске области. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", нњ. II, Београд 1958, бр. 86.
9. Марко Краљевић и дете Дукатинче. Песму је саопштио Јован Лукић (1902—1975) из Ослара код Бујановца. Научио ју је као дете од свога деда. Упор. Јов. Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија", књ. II, Прешевска област, Београд 1913, стр. 308—309. Хаџи-Васиљевић је на стр. 309—310. навео главне моменте из других варијаната, које су се почетком XX столећа певале у прешевском крају.
10. Марко Краљевић и дете Дукадиче. Песма је записана 1977. године у Копривници (Заплање). У стручној тематско-сижејној основи има и нових појединости (нпр. лечење Марка Краљезића у Бечу).
11. Марко Краљевић и сестрић му Огњан. Из топличког округа. Упор. Татомир Вукановић, „Српске народне епске песме", Врање, 1972, бр. 4.
12. Марко Краљевић и дете Пологуњче. Из прешевске области.
13. Марко Краљевић и Турче божјак. Песма је записана у Пуковцу код Лесковца 1972.
14. Преболан Дојчине. Записана је у Ослару код Бујановца. Упор. Вук Стеф. Караџић „Српсие народне пјесме", књ. II, Београд, 1958, бр. 77; Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", Из необјављених рукописа, књ. II, Београд, 1974, бр. 63;, „Кића", Београд, 1922, бр. 9, стр. 3—4.
15. Нејаки Јован. Из Врањског округа. Упор. Иванъ Степановичъ Ястребовъ, „Обычаи и песни турецкихъ сербовъ", С. Петербургъ, 1889, стр. 397.
17. Брат и сестра сачувпни од греха. Песма је записана у с. Гњилану. Владимир Николић јо напоменуо: „Пева се у Нишави у многим селима" („Из Лужницо и Нишаве”, стр. 362).
18. Јанко и Јанинка. Песма је позната у многим местима југоисточне Србије. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 608—609.
19. Смиљана и Нинола во[оода. Из околине Врања. Упор. Др. М. Ђорђевић, „Живот и обичаји нпродни у Лесновачкој Мора-ви", „Српски етнографски зборник, Жинот и обичаји народни", нњ. 31, САНУ, Београд, 1958, стр. 605
20. Ајдук Јеремија. Песму јо Светислав Вуловић записао од гуслара Јове из пољаничког среза. О њему је оставио ове пода-тне: „Добар и љубазан чичл од 70 година. Научио је гудети нао дете од свога оца и од снога попа..„Ову је песму, каже, чуо од свога оца. Гуди доста лепо." Упор. Миодраг А. Васиљевић, „Народне мелодије лесковачног краја", Музиколошки институт, САНУ, Београд, 1960, бр. 117.
21. Од Висока Станко. Из пиротсног округа.
22. Мори горо, мори тамна горо. Песма је из Костомлатице (у Иногошту). Омиљена је у Пољаници, Иногошту и у другим нрајевима.
23. Јаннова заручница. Песма је из Пољанице. Певала ју је старица Милева Јовић из Големог Села. Родом је из Власа, из рода Сребрњаци. Отац јој је био певач, а мајка бајалица. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме", III, Београд, 1958, бр. 74.
25. Грех Јована арамије. Из околине Прешева. Песму су певале и комите (1904—1912).
26. Јован Поповић и Коруна војвода. Пему је саопштио истакнути певач Стојан Стојковић (1891—1976) из Павловца код Врања. Научио ју је од оца Симеона. Упор. Вук Стеф. Караџић, „Српске народне пјесме, Из необјављених рукописа", књ. II, Београд, 1974, бр. 54, 92, 93.
27. Стојан Поповић и његова љуба. Из Пољанице. Позната у многим местима.
28. Сестра ајдуна Давида. Из околине Врања. Упор. Драгољуб Симоновић, „Заплање", Ниш, 1982, стр. 623—627.
29. Сестра Милица. Врло распрострањена песма. Постоје и краће епске баладе. Упор. Момчило Златановић, „Стојанке, бела Врањанке, Народне песме које се певају у врањској области" Лесковац, 1969, бр. 122.
30. Стану Турци одведоше. Много је певана у околини Врања и у Пчињи. Ову песму Владан Недић убраја у осмерачку усмену епику, а за појединости у њој каже да су „из познијих, патријархалних времена" („Српскохрватска осмерачка усмена епика", „Прилози за књиженост, језик, историју и фолклор", Београд, 1970, књ. XXXVI, св. 3—4, стр. 208).
31. Брата Петка Севда одврзала. Песма је записана у Ослару код Бујановца. Врло је популарна у Врањском Поморављу и у другим крајевима.
32. Војевање Хусејин-паше. Песма је забележена у Павловцу код Врања од гласовитог певача Стојана Стојковића. Хусејин-паша је управљао врањским пашалуком од 1826. године. Међутим, још за време владавине Мехмед паше који му је отац, он је извршавао важне и одговорне задатке. Учествовао је, заиста, у борби против устаника у Шумадији, где је био и рањен. Вук Караџић наводи да је у првом боју на брду Љубићу, северно од Чачка, рањен „паша Врањалија" („Први и други српски устанак", Београд 1947, стр. 351). У Вуковој песми „Устанак кнеза Милоша на Турне" стих 227 гласи: „Ту се рани паша Врањалија" („Српске народне пјесме" нњ. IV, Београд, 1958, бр. 45).
33. Дели Агуш-ага. Изузетно омиљена песма у прешевском крају. Агуш-ага је начак из села Биљаче (Прешевска Моравица). из турсног рода Бегови. Ухватили су га турски сејмени у родном селу, а обешен је у Врању 1865. године, када је у овом граду боравио турзки реформатор Мидхат-паша нишки валија. Упор. Јов Хаџи-Васиљевић, „Јужна Стара Србија, књ. II, Прешевска област", Београд, 1913, стр. 313.
34. Погибија Ратна Павловића. Једна од најпопуларнијих песама на југу Србије. Ратко Павловић Ћићко (1913—1943) погинуо је као командант Другог јужноморавског одреда код с. Стрезимировцз, близу Црне Траве. Упор. Мирослав Миловановић, ,,На-родне песме ослободилачког рата јужне Србије", Београд 1974, стр. 152—154; 154—157; Добросав Туровић, „Народне партизапске песме Јабланица", Лесковац, 1968, бр. 43.
35. Чолића мајкз. Песма је записана 1944. године од наро-дног гуслара Радована Шолевића, родом из Сјекираче у Носаници. Пушкомитраљезац Будимир Чолић, родом из Доброг Дола близу Нуршумлије, погинуо је 1944. године код Лебана.
36. Песму је спевао Милорад Шћепановић. из Лесковца.
37. Црнотравци први су устали. Песму је испевала 1944. године девојка Дара Милчић из Црне Траве.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]- Момчило Златановић: Епске народне песме југоисточне Србије, Врање, 1987., стр. 95-98.