Расла трава коприва,
Посред Поља Петрова,
Све је поље покрила,
Само нешто не могла,
Јабука јој помогла. 5
Под јабуком шеница,
Њу су жела два браца,
Међу њима сестрица.
Заплакала сестрица.
Питала је два браца: 10
„Шта је теби сестрице?
„Или ти је туп тај срп,
„Или ти је широк слог?“
Проговара сестрица:
„Чујете ли два брата, 15
„Нити ми је туп мој срп,
„Нити ми је широк слог.
„Кад погледам у облак,
„У њему је драги мој,
„Испред њега златан сто; 20
„На руци му прстен мој,
„Око врата рубац мој.“
Ал’ говоре два браца:
„Мучи сејо, не плачи,
„Прстен ћемо с ковати; 25
„Рубац ћемо откати;
„Драги ће се родити.“
