Rasla trava kopriva,
Posred Polja Petrova,
Sve je polje pokrila,
Samo nešto ne mogla,
Jabuka joj pomogla. 5
Pod jabukom šenica,
Nju su žela dva braca,
Među njima sestrica.
Zaplakala sestrica.
Pitala je dva braca: 10
„Šta je tebi sestrice?
„Ili ti je tup taj srp,
„Ili ti je širok slog?“
Progovara sestrica:
„Čujete li dva brata, 15
„Niti mi je tup moj srp,
„Niti mi je širok slog.
„Kad pogledam u oblak,
„U njemu je dragi moj,
„Ispred njega zlatan sto; 20
„Na ruci mu prsten moj,
„Oko vrata rubac moj.“
Al’ govore dva braca:
„Muči sejo, ne plači,
„Prsten ćemo s kovati; 25
„Rubac ćemo otkati;
„Dragi će se roditi.“
