Мутан вјетар шуми

Мутан вјетар шуми... Писац: Јаков Шантић

---

                         17.
        Мутан вјетар шуми...

Мутан вјетар шуми преко влажних грана
И пропада негдје у дубоке тмине;
И ноћ пуна туге, сјећања и сâна
Као плава бајка јавља се с висине.
 
И док са мог стола кандило прелива
Модро-блиједим сјајем све около мене,
Ја у овом часу смијући цјеливам
Пун среће и миља плаве очи њене.
 
“Драга, гдје си сада?” шуми вјетар боно
И ноћ. Не, то срце моје у самоћи
Са тугом лепрша и то јеца оно
У вјетру и лишћу, у миру и ноћи...
 
Крф, у октобру 1903.

---

Извор

• Јаков Шантић:Сабране пјесме, Едиција Жива баштина, Свет књиге,Београд, и Институт за књижевност и уметност, Београд 2005., Приредио Синиша Тутњевић, стр. 118.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јаков Шантић, умро 1905, пре 119 година.