Мустај бег рањен (Невесиње)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Сан уснио беже Мустај беже
0002 На Удбини на бијелој кули;
0003 Бир уснио на ноге скочио
0004 Па завика катку Мелећ-Ханку:
0005 „Наложи дер ватру у оџаку,
0006 Пристави дер кахву у ибрику,
0007 Па ти зовни слугу Хусеина.”
0008 „А мој синко, слуга Хусеине,
0009 Хајд’ обуци кајсерли постуле
0010 Па пошетај по уским сокацим’
0011 А до куће хоџе табирџије
0012 Па ми зови хоџу табирџију,
0013 Нек’ понесе ћитаб-табирнаму,
0014 Јер сам страшан санак ја уснио.”
0015 У млађега поговора нема,
0016 Па обуче кајсерли постуле
0017 Па он оде хоџи табирџији:
0018 „Хајде боље хоџа табирџија,
0019 Зове тебе лички Мустај беже,
0020 И понеси ћитаб-табирнаму.”
0021 Одмах хоџа на ноге скочио,
0022 Па он баци бињиш на рамена,
0023 А прихвати ћитаб-табирнаму,
0024 Па ето га личком Мустај бегу.
0025 Па он бегу у одају дође,
0026 Па му турски селам називао;
0027 Мустај бег му селам прихватио
0028 И хоџу је сио крајем себе,
0029 Бојали му чибук запалио,
0030 Па он вели хоџи табирџији:
0031 „Богом брате, хоџа табирџија,
0032 Отвори дер ћитаб табирнаму,
0033 Јер сам ноћас ружан сан уснио.”
0034 Рече њему хоџа табирџија:
0035 „Рано нам је санак табирити,
0036 До сабаха четири сахата,
0037 За дуго се ни сванути не ће;
0038 Већ га кажи, беже Мустај беже.”
0039 Стаде беже санак казивати:
0040 „Гдје се ведро небо наоблачи,
0041 А звијезде крају прибјегоше,
0042 Из облака муње ударише
0043 И у моју кулу погодише,
0044 Са куле ми покров оборише,
0045 И двије ми ћоше покренуше.
0046 Па ја гледам уз поље зелено,
0047 Кад уз поље јато гавранова
0048 И пред њима крсташина оро;
0049 А граду се отворише врата,
0050 А из града сив-зелен соколе,
0051 А за њиме јато голубова
0052 У зелено поље ударили,
0053 А дочека јато гавранова.
0054 С гавранова полијећу главе,
0055 С голубова ситна перушина;
0056 Па побјеже јато голубова,
0057 А за њима јато гавранова;
0058 До градскијех врата дотјераше,
0059 Па улетје јато голубова,
0060 А остаде јато гавранова.”
0061 Онда вели хоџа табирџија:
0062 „Ћитаб, беже, отварати не ћу,
0063 Већ ћу ’нако санак табирити.
0064 Што се ведро небо наоблачи,
0065 То се спрема млад јаночки бане;
0066 Што звијезде крају побјегоше,
0067 То ће гинут наши бајрактари;
0068 Што нам у град ударише муње,
0069 То ће Власи нама ударити;
0070 Што у твоју кулу погодише,
0071 До куле ће твоје долазити;
0072 Што од куле покров оборише,
0073 То ће тебе, беже обранити;
0074 Што од куле ћоше покренуше,
0075 Два ће теби сина погинути.”
0076 Таман санак хоџа исказао,
0077 Док им дрмну халка на вратима;
0078 Када неко испод куле виче:
0079 „Бег Мустај бег, јеси л’ устануо?”
0080 А завика беже Мустај беже:
0081 „Хајде види, слуго Хусеине.”
0082 Тада бјеше на вратима Раде
0083 Од ћехаје бега Мустај бега.
0084 Онда рече беже Мустај беже:
0085 „Доведи ми малог Радојицу,
0086 Да га питам, шта је тамо било.”
0087 Па кад Влашче дође у одају,
0088 Пољуби га у скут и у руку,
0089 Измаче се, стаде, подвиш руке:
0090 „Поздрав ти је отац учинио.
0091 Кад је било сахат до по ноћи,!
0092 Онда влашка нападе катана,
0093 А за њима сила и ордија,
0094 Па у Нова Села доходили,
0095 Па нађоше твојега ћехају,
0096 Твог ћехају Мула хоџу старог,
0097 Заискаше конак и вечеру.” —
0098 „Мореш знати, колико је војске?” —
0099 „Ми не знамо, колико је војске,
0100 Већ заклаше стотину волова,
0101 Уз волове стотину овнова.
0102 Па ме ћаћа до тебе послао,
0103 Да ти кажем, што је и како је,
0104 Да ће Власи сјутра ударити.”
0105 Вели њему лички Мустај беже:
0106 „Хај аферим, моја вјерна слуго,
0107 Кад си мени хабер доносио!”
0108 Па завика Ибра бајрактара:
0109 „Хајде узми зелена бајрака
0110 Па га носи пред нову џамију,
0111 Нек’ се купе млади Удбињани;
0112 Па отиђи граду и капији,
0113 Па запали тридесет топова,
0114 Нека знаде серхат и Крајина,
0115 Да ће Власи нама ударити.”
0116 Па завика Хуса вјерну слугу:
0117 „Нек с’ опреми седам бајрактара,
0118 А и мога опрем’те голуба.”
0119 Полетјеше два бегова сина,
0120 Па га љубе у скут и у руку:
0121 „Дај нам, бабо, изун и бесједу,
0122 Па да и ми с тобом полазимо,
0123 Да д’јелимо мејдан са Власима.”
0124 Говори им беже Мустај беже:
0125 „Хај аферим, млади соколови,
0126 Тако су вам и стари радили.
0127 Ви наред’те коње од мејдана,
0128 А ви хајте на бијелу кулу,
0129 Па ви себе такум учините.”
0130 А кад дође седам бајрактара,
0131 Сви се они такум учинили,
0132 Па говоре бегу Мустај бегу:
0133 „Бег Мустај бег од широке Лике,
0134 Ти остави два младахна сина,
0135 Не ће моћи мејдан дијелити,
0136 Јер су бези млади и нејаки;
0137 Бојимо се, да ће изгинути.”
0138 Њима вели лички Мустај беже:
0139 „Они хоће с нама полазити,
0140 И да ће ми оба погинути!
0141 Већ четири хајте бајрактара
0142 Уз Бећира од дван’ест година,
0143 А три хајте млада бајрактара
0144 Уз Османа од петн’ест година,
0145 Па чувајте до два моја сина,
0146 Јер не знаду мејдан дијелити,
0147 Они хоће лудо погинути.”
0148 Испадоше два бегова сина,
0149 И они се такум учинили.
0150 Па завика беже Мустај беже:
0151 „Моја дјецо, седам бајрактара,
0152 Ви узмите зелене бајраке,
0153 А извед’те коње од мејдана
0154 И мојега дебела голуба.”
0155 Док се беже такум учинио,
0156 Таман жарко сунце огрануло,
0157 Па узјаха беже Мустај беже,
0158 И ето га граду и табији.
0159 Он нареди од боја топове,
0160 Па он узе срчали дурбина,
0161 Те он гледа Новијем Селима,
0162 Куд је влашка попанула војска.
0163 И влашка се сигураје војска,
0164 А на поље извлачи топове.
0165 Онда беже пред џамију дође.
0166 Кад се млади скупили јунаци
0167 И бегових седам бајрактара
0168 И нејака два бегова сина,
0169 Туде хоџе дову изучиле.
0170 Ту се граду отворила врата
0171 И удрише у поље зелено.
0172 Напр’јед јашу два бегова сина,
0173 А запте их седам бајрактара:
0174 „Де полако, два бегова сина,
0175 Лако ћеле погубити главе.”
0176 А влашка их потпазила стража,
0177 Усу пушка, ко из неба крупа,
0178 А пукоше од боја топови,
0179 А удрише млади Удбињани.
0180 Алабанда, затури се кавга:
0181 Грми, с’јева, крвца се прољева
0182 Тако држа четири сахата;
0183 Јека стоји по пољу јунака,
0184 А бег им се врло обранио,
0185 Све по мјесту око срца живог;
0186 Погинула два бегова сина,
0187 Утекоше с њима бајрактари
0188 До бегове пребијеле куле,
0189 И гони их силовита војска.
0190 Кад Мустај бег паде на капију,
0191 А за њиме млади Удбињани,
0192 Од капије затворили врата.
0193 Око града Власи ударили,
0194 Све са града дрмају топови,
0195 На живу их ватру дочекују.
0196 Рањен лежи беже Мустај беже,
0197 Тешке су га ране освојиле,
0198 А два су му погинула сина.
0199 Хабер паде низ турску Крајину,
0200 Скупљају се млади Крајишници.
0201 Кад у јутру јутро освануло.
0202 Освануло и сунце грануло,
0203 Када стоји јека испријека,
0204 Попуцују бистри веденици,
0205 Вијају се зелени бајраци,
0206 И удрише млади Крајишници,
0207 Избавише личког Мустај бега
0208 Са његовом силовитом војском.