Mustaj beg ranjen (Nevesinje)

0001 San usnio beže Mustaj beže
0002 Na Udbini na bijeloj kuli;
0003 Bir usnio na noge skočio
0004 Pa zavika katku Meleć-Hanku:
0005 „Naloži der vatru u odžaku,
0006 Pristavi der kahvu u ibriku,
0007 Pa ti zovni slugu Huseina.”
0008 „A moj sinko, sluga Huseine,
0009 Hajd’ obuci kajserli postule
0010 Pa pošetaj po uskim sokacim’
0011 A do kuće hodže tabirdžije
0012 Pa mi zovi hodžu tabirdžiju,
0013 Nek’ ponese ćitab-tabirnamu,
0014 Jer sam strašan sanak ja usnio.”
0015 U mlađega pogovora nema,
0016 Pa obuče kajserli postule
0017 Pa on ode hodži tabirdžiji:
0018 „Hajde bolje hodža tabirdžija,
0019 Zove tebe lički Mustaj beže,
0020 I ponesi ćitab-tabirnamu.”
0021 Odmah hodža na noge skočio,
0022 Pa on baci binjiš na ramena,
0023 A prihvati ćitab-tabirnamu,
0024 Pa eto ga ličkom Mustaj begu.
0025 Pa on begu u odaju dođe,
0026 Pa mu turski selam nazivao;
0027 Mustaj beg mu selam prihvatio
0028 I hodžu je sio krajem sebe,
0029 Bojali mu čibuk zapalio,
0030 Pa on veli hodži tabirdžiji:
0031 „Bogom brate, hodža tabirdžija,
0032 Otvori der ćitab tabirnamu,
0033 Jer sam noćas ružan san usnio.”
0034 Reče njemu hodža tabirdžija:
0035 „Rano nam je sanak tabiriti,
0036 Do sabaha četiri sahata,
0037 Za dugo se ni svanuti ne će;
0038 Već ga kaži, beže Mustaj beže.”
0039 Stade beže sanak kazivati:
0040 „Gdje se vedro nebo naoblači,
0041 A zvijezde kraju pribjegoše,
0042 Iz oblaka munje udariše
0043 I u moju kulu pogodiše,
0044 Sa kule mi pokrov oboriše,
0045 I dvije mi ćoše pokrenuše.
0046 Pa ja gledam uz polje zeleno,
0047 Kad uz polje jato gavranova
0048 I pred njima krstašina oro;
0049 A gradu se otvoriše vrata,
0050 A iz grada siv-zelen sokole,
0051 A za njime jato golubova
0052 U zeleno polje udarili,
0053 A dočeka jato gavranova.
0054 S gavranova polijeću glave,
0055 S golubova sitna perušina;
0056 Pa pobježe jato golubova,
0057 A za njima jato gavranova;
0058 Do gradskijeh vrata dotjeraše,
0059 Pa uletje jato golubova,
0060 A ostade jato gavranova.”
0061 Onda veli hodža tabirdžija:
0062 „Ćitab, beže, otvarati ne ću,
0063 Već ću ’nako sanak tabiriti.
0064 Što se vedro nebo naoblači,
0065 To se sprema mlad janočki bane;
0066 Što zvijezde kraju pobjegoše,
0067 To će ginut naši bajraktari;
0068 Što nam u grad udariše munje,
0069 To će Vlasi nama udariti;
0070 Što u tvoju kulu pogodiše,
0071 Do kule će tvoje dolaziti;
0072 Što od kule pokrov oboriše,
0073 To će tebe, beže obraniti;
0074 Što od kule ćoše pokrenuše,
0075 Dva će tebi sina poginuti.”
0076 Taman sanak hodža iskazao,
0077 Dok im drmnu halka na vratima;
0078 Kada neko ispod kule viče:
0079 „Beg Mustaj beg, jesi l’ ustanuo?”
0080 A zavika beže Mustaj beže:
0081 „Hajde vidi, slugo Huseine.”
0082 Tada bješe na vratima Rade
0083 Od ćehaje bega Mustaj bega.
0084 Onda reče beže Mustaj beže:
0085 „Dovedi mi malog Radojicu,
0086 Da ga pitam, šta je tamo bilo.”
0087 Pa kad Vlašče dođe u odaju,
0088 Poljubi ga u skut i u ruku,
0089 Izmače se, stade, podviš ruke:
0090 „Pozdrav ti je otac učinio.
0091 Kad je bilo sahat do po noći,!
0092 Onda vlaška napade katana,
0093 A za njima sila i ordija,
0094 Pa u Nova Sela dohodili,
0095 Pa nađoše tvojega ćehaju,
0096 Tvog ćehaju Mula hodžu starog,
0097 Zaiskaše konak i večeru.” —
0098 „Moreš znati, koliko je vojske?” —
0099 „Mi ne znamo, koliko je vojske,
0100 Već zaklaše stotinu volova,
0101 Uz volove stotinu ovnova.
0102 Pa me ćaća do tebe poslao,
0103 Da ti kažem, što je i kako je,
0104 Da će Vlasi sjutra udariti.”
0105 Veli njemu lički Mustaj beže:
0106 „Haj aferim, moja vjerna slugo,
0107 Kad si meni haber donosio!”
0108 Pa zavika Ibra bajraktara:
0109 „Hajde uzmi zelena bajraka
0110 Pa ga nosi pred novu džamiju,
0111 Nek’ se kupe mladi Udbinjani;
0112 Pa otiđi gradu i kapiji,
0113 Pa zapali trideset topova,
0114 Neka znade serhat i Krajina,
0115 Da će Vlasi nama udariti.”
0116 Pa zavika Husa vjernu slugu:
0117 „Nek s’ opremi sedam bajraktara,
0118 A i moga oprem’te goluba.”
0119 Poletješe dva begova sina,
0120 Pa ga ljube u skut i u ruku:
0121 „Daj nam, babo, izun i besjedu,
0122 Pa da i mi s tobom polazimo,
0123 Da d’jelimo mejdan sa Vlasima.”
0124 Govori im beže Mustaj beže:
0125 „Haj aferim, mladi sokolovi,
0126 Tako su vam i stari radili.
0127 Vi nared’te konje od mejdana,
0128 A vi hajte na bijelu kulu,
0129 Pa vi sebe takum učinite.”
0130 A kad dođe sedam bajraktara,
0131 Svi se oni takum učinili,
0132 Pa govore begu Mustaj begu:
0133 „Beg Mustaj beg od široke Like,
0134 Ti ostavi dva mladahna sina,
0135 Ne će moći mejdan dijeliti,
0136 Jer su bezi mladi i nejaki;
0137 Bojimo se, da će izginuti.”
0138 Njima veli lički Mustaj beže:
0139 „Oni hoće s nama polaziti,
0140 I da će mi oba poginuti!
0141 Već četiri hajte bajraktara
0142 Uz Bećira od dvan’est godina,
0143 A tri hajte mlada bajraktara
0144 Uz Osmana od petn’est godina,
0145 Pa čuvajte do dva moja sina,
0146 Jer ne znadu mejdan dijeliti,
0147 Oni hoće ludo poginuti.”
0148 Ispadoše dva begova sina,
0149 I oni se takum učinili.
0150 Pa zavika beže Mustaj beže:
0151 „Moja djeco, sedam bajraktara,
0152 Vi uzmite zelene bajrake,
0153 A izved’te konje od mejdana
0154 I mojega debela goluba.”
0155 Dok se beže takum učinio,
0156 Taman žarko sunce ogranulo,
0157 Pa uzjaha beže Mustaj beže,
0158 I eto ga gradu i tabiji.
0159 On naredi od boja topove,
0160 Pa on uze srčali durbina,
0161 Te on gleda Novijem Selima,
0162 Kud je vlaška popanula vojska.
0163 I vlaška se siguraje vojska,
0164 A na polje izvlači topove.
0165 Onda beže pred džamiju dođe.
0166 Kad se mladi skupili junaci
0167 I begovih sedam bajraktara
0168 I nejaka dva begova sina,
0169 Tude hodže dovu izučile.
0170 Tu se gradu otvorila vrata
0171 I udriše u polje zeleno.
0172 Napr’jed jašu dva begova sina,
0173 A zapte ih sedam bajraktara:
0174 „De polako, dva begova sina,
0175 Lako ćele pogubiti glave.”
0176 A vlaška ih potpazila straža,
0177 Usu puška, ko iz neba krupa,
0178 A pukoše od boja topovi,
0179 A udriše mladi Udbinjani.
0180 Alabanda, zaturi se kavga:
0181 Grmi, s’jeva, krvca se proljeva
0182 Tako drža četiri sahata;
0183 Jeka stoji po polju junaka,
0184 A beg im se vrlo obranio,
0185 Sve po mjestu oko srca živog;
0186 Poginula dva begova sina,
0187 Utekoše s njima bajraktari
0188 Do begove prebijele kule,
0189 I goni ih silovita vojska.
0190 Kad Mustaj beg pade na kapiju,
0191 A za njime mladi Udbinjani,
0192 Od kapije zatvorili vrata.
0193 Oko grada Vlasi udarili,
0194 Sve sa grada drmaju topovi,
0195 Na živu ih vatru dočekuju.
0196 Ranjen leži beže Mustaj beže,
0197 Teške su ga rane osvojile,
0198 A dva su mu poginula sina.
0199 Haber pade niz tursku Krajinu,
0200 Skupljaju se mladi Krajišnici.
0201 Kad u jutru jutro osvanulo.
0202 Osvanulo i sunce granulo,
0203 Kada stoji jeka isprijeka,
0204 Popucuju bistri vedenici,
0205 Vijaju se zeleni bajraci,
0206 I udriše mladi Krajišnici,
0207 Izbaviše ličkog Mustaj bega
0208 Sa njegovom silovitom vojskom.