Мустај бег лички у ропству код задарског бана (Цазин)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

0001 Кад зацв’јеље сва широка Лика
0002 Од Новога до б’јелог Брдара,
0003 Јадни цв’јеле по свој Лици Турци,
0004 Јер Личани бега изгубили,
0005 Мустај бег им допао тавнице,
0006 Од њег нема гласа ни хабера. —
0007 Не знајући гдје је у тавници,
0008 Кол’ко цв’јели сва широка Лика,
0009 Више цв’јели камена Удбина;
0010 Они цв’јеле три пуне недјеље,
0011 А у трећој, кад џуму клањаше,
0012 На Удбину Турци изађоше,
0013 Посједаше један до другога,
0014 Међу њима дв’је аге бијаху,
0015 Једно ј’ ага Козлић Хурем ага,
0016 А друго је хоџа Ћејван ага.
0017 Истом Турци разговор чинили,
0018 А закука црна кукавица
0019 На пенџеру личког Мустај бега;
0020 Ал то не би црна кукавица,
0021 Већ то била Мустај-беговица
0022 Свог јединца држи преко крила,
0023 Малог сина на име Бећира,
0024 Бег Бећира од три годинице:
0025 „Куку Бећо нејачка сирото.
0026 Ти остаде нејак иза баба!
0027 Сад ајани, — црн им образ био! —
0028 По Удбини црно вино пију,
0029 Твога баба и не спомињају.
0030 Док твој бабо на Удбини б’јаше,
0031 Добре ате њима поклањаше,
0032 Загрто их ћурци и бињиши
0033 Још кад који тавнице би допо,
0034 Мустај бег би сву подиго Лику,
0035 Из тавнице њега повратио.”
0036 Кад то чуше двије аге царске,
0037 Ту подвикну Козлић Хурем ага:
0038 „Удбињани моја дјецо драга,
0039 Чујете ли ону кукавицу!
0040 Срамота је све широке Лике
0041 Кукљевину слушат кукавице,
0042 А још више за нас Удбињане.
0043 Да л’ је мајка родила јунака,
0044 Кој’ би сашо Задар уходити?”
0045 Удбињани преда се гледају,
0046 Нико с’ аги не ће да одзове.
0047 Ал се трефи момак јабанџија,
0048 Кој’ држаше дора пред Удбином.
0049 Тај је момак аги говорио?
0050 „Ево муке и жалости тешке,
0051 Јер ја немам паре ни динара;
0052 А кад бих ја џеп харчлука имо,
0053 Ја бих сишо Задар уходити,
0054 И за нашег бега развидјети,
0055 Развидјети и глас донијети.”
0056 Кад то чуо Козлић Хурем ага,
0057 Момка пита ко је и оклен је!
0058 Момче аги тихо бесједило:
0059 „Ја сам Хасан, челебино д’јете,
0060 Од Грачаца града бијелога.”
0061 Кад то чуо Хурем ага стари,
0062 Он бесједи сину челебину:
0063 „Ја ћу т’ дати харчлук од себека.”
0064 Па му даде двадесет дуката.
0065 Кад то видје Ћејван ага стари,
0066 И он даде двадес’т и четири.
0067 Тад је Хасан дора узјахао,
0068 Од Удбине коња отиснуо,
0069 Хасан оде Задар уходити.
0070 Кад је сишо на мехке рудине,
0071 За њим момак трче на алату,
0072 Па га тјера, Челебића виче:
0073 „Стави коња, да проговоримо!”
0074 Кад је Хасан коња заставио.
0075 А то момче дотјера алата,
0076 Па Хасану турски селам викну,
0077 Њему Хасан селам отпримио.
0078 То је момче било из конака
0079 Кахвеџија бега Мустај бега,
0080 По имену Хусо Челебићу,
0081 Хусо пита Хасан Челебића:
0082 „Богом побро, Челебић Хасане,
0083 Хабер дође Мустај-беговици,
0084 Да ћеш ићи Задар уходити,
0085 За нашега бега провидјети.” —
0086 „Хоћу Хусо, ни лагати не ћу.”
0087 Кад то чуо кахвеџија Хусо,
0088 Он отишће руку у џепове,
0089 Извади му стотину дуката;
0090 Још је њему Хусо говорио:
0091 „То је теби госпоја послала,
0092 И божији селам оправила.
0093 Ако бега сведеш на Удбину,
0094 За сина ће примит’ она тебе,
0095 Половину дати достојања,
0096 Теби лијеп чардак саградити,
0097 Па те хоће и још оженити.”
0098 Онда рече Челебић Хасане:
0099 „Ти ћеш селам Мустај-беговици,
0100 Ја л’ ћу бега свести на Удбину,
0101 Ја л’ ћу главом Задар населити.”
0102 То рекао, отиско дората.
0103 Док он дође до Грачаца града,
0104 Бјеш’ се тамна ноћца уноћала,
0105 Хасан стиже кули на авлију,
0106 У авлији одјахо дората,
0107 Па он крену уз кулу камену.
0108 Док он уђе у одају своју,
0109 Хасан себе тебдил учинио
0110 Црном чохом кроја каурскога
0111 Хасан пође, на оџак изиђе,
0112 Саму нађе на оџаку мајку,
0113 Пита њега остарјела мајка:
0114 „Куд ти идеш, а не кажеш мени?” —
0115 Хасан рече остарјелој мајци:
0116 „Прођи ме се, моја стара мајко,
0117 Мустај бег је допао тавнице,
0118 Па ја одох бега потражити.”
0119 Стара мати сину халалила,
0120 Још му рече остарјела мајка:
0121 „Ако Але до оџака дође,
0122 Тада ћу ја и њег’ оправити.”
0123 Хасан сађе дору у авлију.
0124 Извео га, те га преседлао,
0125 Па је онда коња узјахао,
0126 Па окрену у принциповину,
0127 Брзо сађе под Вучијак гору.
0128 Док је Хасан гору прегазио,
0129 Већ бијаше данак освојио.
0130 Он изјаха у земљу каурску,
0131 Све путује у седлу дората,
0132 Хасан тежи шехер Шибенику.
0133 Вакат био шехер с’ помолио;
0134 Он угледа шехер Шибеника,
0135 Па он јури граду на капију.
0136 Ту он нађе четири солдата
0137 Под мушкети и под телећаци.
0138 Хасан њима „добар вечер” викну,
0139 Код њих Хасан коња заставио.
0140 Па их пита д’јете челебино:
0141 „Шта чувате у дану капију?”
0142 Њему веле банови солдати:
0143 „Господине у седлу дорату,
0144 Ено мјесец и недјеља дана,
0145 Бог убио Челебић Хасана
0146 Овдје дође у нашу биртију,
0147 Па се напи вина и ракије,
0148 Па заметну у биртији кавгу.
0149 Посјече нам Иван капетана,
0150 Па ујагми, узјаха дората,
0151 И побјеже граду на капију,
0152 Посјече нам четири солдата,
0153 Тер побјеже уз поље зелено.
0154 Шибенички пукоше топови,
0155 За њим с’ диже велика потјера,
0156 Утече нам Хасан на срамоту.”
0157 Крај њих Хасан протјера дората,
0158 Па у варош Хасан ујахао,
0159 Управ иде до квартира бану.
0160 Угледа га бане са пенџера,
0161 Па му бане бегениса дора,
0162 Пред њег посла два своја солдата,
0163 Да га сврате бану у одају.
0164 Солдати га срели на сокаку,
0165 Па га бану на конак свратише,
0166 На авлији одјаха дората,
0167 Један солдат коња прихватио,
0168 А други је увео га бану.
0169 Хасан уђе, „добра вечер!” викну,
0170 Господин му помоћ отпримио.
0171 Под Хасана столац подмакнуше,
0172 Готовом га чашом дочекаше.
0173 Хасан пије а говори с баном.
0174 Њега пита шибенички бане:
0175 „Господине, ко си и оклен си,
0176 Од којег си града краљевскога,
0177 Како ти је име и презиме?”
0178 Њему Хасан ’вако одговара:
0179 „Ја сам бане из приморске стране,
0180 Од прел’јепог шехер Дубровника,
0181 Ако с’ чуо Моружина старог,
0182 Симица сам Моружина старог.”
0183 Тад му рече шибенички бане:
0184 „Чуо јесам, а видио н’јесам.
0185 Па Симица Моружановићу,
0186 Ил’ си коња дома одгојио,
0187 Ил’ си њега за новце купио,
0188 Ил’ добио њега на мејдану?”
0189 Њему рече Моружинов Симо:
0190 „Добио сам коња на мејдану,
0191 Јер је мене мјера намјерила
0192 На Турчина, Челебић Хасана.
0193 Његову сам ја осјеко главу,
0194 И његова дора ухватио,
0195 Па га јашим Турком на срамоту”
0196 Тад га пита шибенички бане:
0197 „Па Симица Моружиновићу,
0198 Кад си пошо и дора појахо,
0199 Каква те је мука дотјерала?”
0200 Њему вели Моружинов Симо:
0201 „Госпоинме, шибенички бане,
0202 Ево има три године дана,
0203 Како ми је ћаћа у сужањству
0204 На Удбини у широкој Лици,
0205 У некога Шабан Липоваче,
0206 Баш у брата личког Мустај бега,
0207 Па га Шабан не ће да уц’јени.
0208 А нам’ хабер у Дубровник стиго,
0209 Да сте бега жива ухватили,
0210 С тог сам амо дојахо дората,
0211 Ако ј’ беже овдје у тавници,
0212 Да ми личког Мустај бега дате,
0213 Ја бих ћаћу за њег повратио.”
0214 Кад то чуо шибенички бане,
0215 Он је њему ’вако одвратио:
0216 „О Симица Моружиновићу,
0217 Мустај бег је у Задру каменом;
0218 Ал повратит’ за њег ћаће не ћеш,
0219 Јер ти бега не би отпустили,
0220 Баш, вјере ми, ни за како благо.
0221 Ја ћу сјутра Задру на ђогату,
0222 Ту ће саћи дван’ест компанија,
0223 Бега ћемо на колац набити,
0224 На срамоту свој широкој Лици.”
0225 То бан рече, а на ноге клиси,
0226 Па Хасану рече на растанку:
0227 „Ето Симо вина и ракије!
0228 А кад сјутра б’јел осване дане,
0229 Ти ћеш са мном Задру на дорату.
0230 Смрт видјети личког Мустај бега.”
0231 Рече, оде у другу одају,
0232 Хасан оста у јалдузли стоцу.
0233 Сву ноћ сједи, хладно пије вино,
0234 А сву ноћ му сан на очи не ће.
0235 Кад је сјутра данак освануо,
0236 Од одаје врата поклекнула,
0237 Помоли се шибенички бане,
0238 У чизмама и под бритком ћордом:
0239 „Хајде Симо, да ми путујемо,
0240 Већ је нама вакат полазити.”
0241 Тада Хасан на ноге скочио,
0242 Па сиђоше оба на авлију.
0243 Готови их коњи дочекаше
0244 И спремљених три стотин’ солдата.
0245 Што ћ’ заједно с њима путовати.
0246 На готове ате узјахаше,
0247 Пред њим’ иду глиде и параде,
0248 Тремпе тресе, а свирала свири,
0249 Па кренуше Задру каменоме.
0250 Шибеничко поље прегазили,
0251 У Мољачу гору ударише,
0252 Дугачка је шест пуних сахата.
0253 Док Мољачу гору прегазише,
0254 На Приморје поље изадоше,
0255 Уз Приморје Задру окренуше.
0256 Док се Задру били помолили,
0257 Ниже Задра чудо угледаше,
0258 Јер изишо бјаше бан задарски,
0259 Ниже Задра чадор разапео.
0260 Ту је било дван’ест компанија,
0261 Оружаних све царских солдата,
0262 На пољу су ватре положили.
0263 Кад њих оба тамо дојахали
0264 До чадора бана задарскога,
0265 Сјаха туде бане шибенички.
0266 Хасан свога протјера дората,
0267 Гони право Задру на капију.
0268 Кад у Задар коња утјерао,
0269 Хасан тежи својој посестрими,
0270 По имену Пави крчмарици.
0271 А кад Хасан пред биртију дође,
0272 Пред биртијом виче са дората:
0273 „Посестримо, дођи мало амо!”
0274 Тад испаде Пава и слушкиње,
0275 Хасан Пави „добар вечер”викну.
0276 Њему Пава помоћ отпримила,
0277 Хасан дору из седла скочио,
0278 А слушкиње дора прихватиле.
0279 Хасан оде с’ Павом у биртију,
0280 На свилен, га душек посадила;
0281 Ниј’ од вуне, већ од пртенине,
0282 И сто Пава пред њег примакнула,
0283 А донесе вино и ракију,
0284 И печано месо јањећије,
0285 Једну главу круха варошкога,
0286 Пред њег метну Чашу позлаћену.
0287 Хасан пије, с Павом разговара,
0288 Па он пита Паве посестриме:
0289 „Како с’ беже населио овдје,
0290 Јеси л’, сестро, бегу одлазила
0291 И видјела, ког Личани хвале?”
0292 Њему рече Пава крчмарица:
0293 „Кад се беже овдје населио,
0294 Ја сам, брате, бега походила,
0295 Носила му вина и ракије,
0296 И дебеле младе јањетине,
0297 Једну главу круха варошкога,
0298 Понијела смокве и рогаче.
0299 Не даше ми Мустај бегу ући,
0300 На вратим’ сам маџарију дала,
0301 Док су мени врата отворили.
0302 Ја сам ушла личком Мустај бегу,
0303 Нашла њега у тавници тавној,
0304 У лисицам’ и у букагијам’,
0305 Ја сам бегу сјела код кољена,
0306 Нудила га вином и ракијом;
0307 Ал’ он не ће вина ни ракије,
0308 Осим једе јањетину младу
0309 Мустај бега до Стамбола нема!
0310 Ви не знате, Богом побратиме,
0311 Ви не знате, што сте изгубили,
0312 Сваком ћете бити под ногама!
0313 Сад у вас већ оговора нема,
0314 Јер ће сјутра бег ваш погинути.”
0315 Хасан Паву мучка у биртији:
0316 „Мучи, Паво, змија те ујела,
0317 Све ће бити како Бог нареди!”
0318 Њему сву ноћ сан на очи не ће.
0319 А у јутро, и дан кад забјеље,
0320 Мало кашње, а сунце се роди,
0321 Нешто пјева кроз Задар камени,
0322 А Челебић на пенџер погледа.
0323 Он угледа личког Мустај бега,
0324 Бега воде банови солдати
0325 У лисицам’ и у букагијам’,
0326 Јелов колац бегу на рамену,
0327 На врху му надо челиково.
0328 Опет пјева из све своје главе:
0329 „О Личани, слатка браћо моја,
0330 Да можете данас погледати,
0331 И видјети личког Мустај бега,
0332 Како кињи њег’ од Задра бане,
0333 Како л’ он мре на јелову коцу!”
0334 Кад то чуо Челебић Хасане,
0335 Он је одмах на ноге скочио,
0336 Није мого хладно пити вино,
0337 Хасан зове своју посестриму:
0338 „Брже мени мог ваљаног дора,
0339 Да ја идем на поље зелено,
0340 Смрт видјети личког Мустај бега!”
0341 Одмах Пава изведе дората,
0342 Готов Хасан на авлију сиђе,
0343 На авлији узјаха дората,
0344 Пави даде два златна дуката,
0345 Па од Паве отишће дората.
0346 Хитро сиђе Задру на капију,
0347 Брат’ Алију на капији нађе
0348 У тебдилу, каурском од’јелу,
0349 Гдје он сједи на своме ђогату.
0350 Њему туде сузе утекоше,
0351 Јер ниј’ љета без Ђурђева дана,
0352 А ни брата, док не роди мајка.
0353 Он испаде граду на капију,
0354 Пред капијом чудо угледао,
0355 Јер он нађе три брата рођена,
0356 То су биле Хрњице од Лике,
0357 Једно Мујо а други Халиле,
0358 А трећи је мали Омерица.
0359 Крај њих Хасан дора пројахао,
0360 Низ Приморје ата отиснуо;
0361 Мало даље у напр’јед бијаше,
0362 Он наступи на једну коледу.
0363 Гдје он нађе Дулић бајрактара,
0364 И код њега сто двадес’т друга
0365 Крај њих Хасан протури дората,
0366 Још на једну нагази коледу,
0367 Гдје бијаше Бојчић дел’ Алија,
0368 А то јесте бегов буљук-баша,
0369 Код Алије шездесет пандура.
0370 Мало даље Хасан пројурио,
0371 Још на једну наишо коледу,
0372 И ту нађе Блажевић Омера,
0373 И уз њега шездесет другова.
0374 Крај њих Хасан пројаха дората,
0375 Па он нађе Танковић Османа,
0376 И уз њега тридесет момака.
0377 Даље нађе седам пособаца,
0378 Све синови Козлић Хурем аге;
0379 Крај њих Хасан коња протјерао,
0380 Па он нађе два брата родена,
0381 Оба бјеху Коче Цејван аге,
0382 Мехин ага и Мухедин ага.
0383 И крај ових Хасан пројахао,
0384 Па он нађе два брата рођена,
0385 Дел’ Османе, младе Кахримане,
0386 То су дјеца Будакова била;
0387 Вино пију, еглен еглендишу:
0388 „Ми хајдемо заметнути кавгу,
0389 Прије хвале Челебић Хасана.”
0390 Крај њих Хасан пројаха дората
0391 До чадора бана задарскога.
0392 Кад чадору близо прикучио,
0393 Он угледа бана задарскога,
0394 Код њег сједи шибенички бане,
0395 Код овога леденички Јанко.
0396 Још он веће чудо угледао,
0397 Кад видио обје аге царске,
0398 Оба били са Удбине равне,
0399 Једно био Козлић Хурем ага,
0400 А уз њега стари Ћејван ага,
0401 На њима је поповско од’јело
0402 Два их ђака дворе неједнака,
0403 Једно био Тале Личанине
0404 И побро му мали Радоване.
0405 Код њих сједи лички Мустај беже,
0406 Држи јелов колац преко крила.
0407 Дође Хасан, „добро јутро” викну,
0408 Ту сједећи добро отпримили,
0409 На њег беже главу подигнуо.
0410 Позна коња, не зна сахибије,
0411 Па га пита лички Мустај беже:
0412 „Гранатиру на коњу дорату,
0413 Оклен јеси тог коња добио?”
0414 Хасан каже личком Мустај бегу:
0415 „Драги беже, лички старјешина,
0416 Ово ј’ дорат Челебић Хасана.
0417 Хасану сам ја осјеко главу.
0418 Ја сам Симо Моружиновићу,
0419 Дора јашем, оштру ћорду пашем. ”
0420 Мустај бегу сузе ударише.
0421 Па он викну из све своје главе:
0422 „О Хасане, ко од срца сине,
0423 Зар погину и ти прије мене,
0424 Даклен мени оговора нема?”
0425 Кад то чуо од Задарја бане,
0426 Десну руку тури у џепове,
0427 Па извади двадесет дуката:
0428 „На Симица, па се напиј вина.
0429 Дај потковат дора Хасанова!”
0430 Он дукате сасу у џепове.
0431 А сину му из коре гадара,
0432 Викну Хасан бану задарскоме:
0433 „Није ово Моружиновићу,
0434 Већ сам главом Хасан Челебићу!”
0435 Бан се хвати кратка карабина,
0436 Не даде му Хасан одапети,
0437 Већ га Хасан сабљом ударио,
0438 Спаде глава задарскога бана.
0439 И тада се хитар догодио,
0440 Те наџаком и десницом својом
0441 Ударио шибеничког бана.
0442 Тад пукоше мали џехвердари
0443 Из јуначких руку малог Раде,
0444 Погодише леденичког Јанка.
0445 Кад се туде заметнула кавга,
0446 Сломи с’ огрош по свему Приморју;
0447 Свадише се Турци и каури,
0448 Обје аге на ноге скочиле,
0449 Мустај бегу руке одр’јешили,
0450 А збацили с ногу букагије,
0451 Банова му коња подмакоше,
0452 И сабљу му банову дадоше.
0453 Кад Мустај бег коња узјахао,
0454 И с њим обе аге узјахале,
0455 Још узјаха и Тале и Раде,
0456 Тад Мустај бег из свег грла викну:
0457 „О Личани, слатка браћо моја,
0458 Ево вашег бега међу вама,
0459 Сад ми руке н’јесу савезане!”
0460 Бег окрену уз Приморје равно,
0461 Од Задра се врата закључала,
0462 А са Задра пукоше топови,
0463 Тама паде по свему Приморју,
0464 А по тами трепте џехвердари.
0465 Сабља с’јева, а крв се прољева,
0466 Гоњаше се Турци и каури.
0467 У том дану два јака сахата,
0468 Кавга била па се развргнула,
0469 Оста мејдан личког Мустај бега,
0470 Јер он разби дван’ест компанија.
0471 Бег Мустај бег по разбоју хода,
0472 Па искупља своје рањенике,
0473 Погинуле ни копати не ће,
0474 Рањенима носила погради
0475 На два коња и четири копља.
0476 Бег окрену уз равно Приморје,
0477 Сентимице на широку Лику,
0478 Ту су силно благо потјерали.
0479 Кад изишли у широку Лику,
0480 Кад су дошли гају Ограшеву,
0481 Ту је беже војску уставио,
0482 Што добили право разд’јелили.
0483 Мустај беже оде својој кули,
0484 А Личани сваки сенту своме.
0485 Бег дарова Челебић Хасана.
0486 Поклони му двадесет чифлука,
0487 А начини чардак под Удбином,
0488 Ожени га Емином робињом.