Mustaj beg lički u ropstvu kod zadarskog bana (Cazin)

0001 Kad zacv’jelje sva široka Lika
0002 Od Novoga do b’jelog Brdara,
0003 Jadni cv’jele po svoj Lici Turci,
0004 Jer Ličani bega izgubili,
0005 Mustaj beg im dopao tavnice,
0006 Od njeg nema glasa ni habera. —
0007 Ne znajući gdje je u tavnici,
0008 Kol’ko cv’jeli sva široka Lika,
0009 Više cv’jeli kamena Udbina;
0010 Oni cv’jele tri pune nedjelje,
0011 A u trećoj, kad džumu klanjaše,
0012 Na Udbinu Turci izađoše,
0013 Posjedaše jedan do drugoga,
0014 Među njima dv’je age bijahu,
0015 Jedno j’ aga Kozlić Hurem aga,
0016 A drugo je hodža Ćejvan aga.
0017 Istom Turci razgovor činili,
0018 A zakuka crna kukavica
0019 Na pendžeru ličkog Mustaj bega;
0020 Al to ne bi crna kukavica,
0021 Već to bila Mustaj-begovica
0022 Svog jedinca drži preko krila,
0023 Malog sina na ime Bećira,
0024 Beg Bećira od tri godinice:
0025 „Kuku Bećo nejačka siroto.
0026 Ti ostade nejak iza baba!
0027 Sad ajani, — crn im obraz bio! —
0028 Po Udbini crno vino piju,
0029 Tvoga baba i ne spominjaju.
0030 Dok tvoj babo na Udbini b’jaše,
0031 Dobre ate njima poklanjaše,
0032 Zagrto ih ćurci i binjiši
0033 Još kad koji tavnice bi dopo,
0034 Mustaj beg bi svu podigo Liku,
0035 Iz tavnice njega povratio.”
0036 Kad to čuše dvije age carske,
0037 Tu podviknu Kozlić Hurem aga:
0038 „Udbinjani moja djeco draga,
0039 Čujete li onu kukavicu!
0040 Sramota je sve široke Like
0041 Kukljevinu slušat kukavice,
0042 A još više za nas Udbinjane.
0043 Da l’ je majka rodila junaka,
0044 Koj’ bi sašo Zadar uhoditi?”
0045 Udbinjani preda se gledaju,
0046 Niko s’ agi ne će da odzove.
0047 Al se trefi momak jabandžija,
0048 Koj’ držaše dora pred Udbinom.
0049 Taj je momak agi govorio?
0050 „Evo muke i žalosti teške,
0051 Jer ja nemam pare ni dinara;
0052 A kad bih ja džep harčluka imo,
0053 Ja bih sišo Zadar uhoditi,
0054 I za našeg bega razvidjeti,
0055 Razvidjeti i glas donijeti.”
0056 Kad to čuo Kozlić Hurem aga,
0057 Momka pita ko je i oklen je!
0058 Momče agi tiho besjedilo:
0059 „Ja sam Hasan, čelebino d’jete,
0060 Od Gračaca grada bijeloga.”
0061 Kad to čuo Hurem aga stari,
0062 On besjedi sinu čelebinu:
0063 „Ja ću t’ dati harčluk od sebeka.”
0064 Pa mu dade dvadeset dukata.
0065 Kad to vidje Ćejvan aga stari,
0066 I on dade dvades’t i četiri.
0067 Tad je Hasan dora uzjahao,
0068 Od Udbine konja otisnuo,
0069 Hasan ode Zadar uhoditi.
0070 Kad je sišo na mehke rudine,
0071 Za njim momak trče na alatu,
0072 Pa ga tjera, Čelebića viče:
0073 „Stavi konja, da progovorimo!”
0074 Kad je Hasan konja zastavio.
0075 A to momče dotjera alata,
0076 Pa Hasanu turski selam viknu,
0077 Njemu Hasan selam otprimio.
0078 To je momče bilo iz konaka
0079 Kahvedžija bega Mustaj bega,
0080 Po imenu Huso Čelebiću,
0081 Huso pita Hasan Čelebića:
0082 „Bogom pobro, Čelebić Hasane,
0083 Haber dođe Mustaj-begovici,
0084 Da ćeš ići Zadar uhoditi,
0085 Za našega bega providjeti.” —
0086 „Hoću Huso, ni lagati ne ću.”
0087 Kad to čuo kahvedžija Huso,
0088 On otišće ruku u džepove,
0089 Izvadi mu stotinu dukata;
0090 Još je njemu Huso govorio:
0091 „To je tebi gospoja poslala,
0092 I božiji selam opravila.
0093 Ako bega svedeš na Udbinu,
0094 Za sina će primit’ ona tebe,
0095 Polovinu dati dostojanja,
0096 Tebi lijep čardak sagraditi,
0097 Pa te hoće i još oženiti.”
0098 Onda reče Čelebić Hasane:
0099 „Ti ćeš selam Mustaj-begovici,
0100 Ja l’ ću bega svesti na Udbinu,
0101 Ja l’ ću glavom Zadar naseliti.”
0102 To rekao, otisko dorata.
0103 Dok on dođe do Gračaca grada,
0104 Bješ’ se tamna noćca unoćala,
0105 Hasan stiže kuli na avliju,
0106 U avliji odjaho dorata,
0107 Pa on krenu uz kulu kamenu.
0108 Dok on uđe u odaju svoju,
0109 Hasan sebe tebdil učinio
0110 Crnom čohom kroja kaurskoga
0111 Hasan pođe, na odžak iziđe,
0112 Samu nađe na odžaku majku,
0113 Pita njega ostarjela majka:
0114 „Kud ti ideš, a ne kažeš meni?” —
0115 Hasan reče ostarjeloj majci:
0116 „Prođi me se, moja stara majko,
0117 Mustaj beg je dopao tavnice,
0118 Pa ja odoh bega potražiti.”
0119 Stara mati sinu halalila,
0120 Još mu reče ostarjela majka:
0121 „Ako Ale do odžaka dođe,
0122 Tada ću ja i njeg’ opraviti.”
0123 Hasan sađe doru u avliju.
0124 Izveo ga, te ga presedlao,
0125 Pa je onda konja uzjahao,
0126 Pa okrenu u principovinu,
0127 Brzo sađe pod Vučijak goru.
0128 Dok je Hasan goru pregazio,
0129 Već bijaše danak osvojio.
0130 On izjaha u zemlju kaursku,
0131 Sve putuje u sedlu dorata,
0132 Hasan teži šeher Šibeniku.
0133 Vakat bio šeher s’ pomolio;
0134 On ugleda šeher Šibenika,
0135 Pa on juri gradu na kapiju.
0136 Tu on nađe četiri soldata
0137 Pod mušketi i pod telećaci.
0138 Hasan njima „dobar večer” viknu,
0139 Kod njih Hasan konja zastavio.
0140 Pa ih pita d’jete čelebino:
0141 „Šta čuvate u danu kapiju?”
0142 Njemu vele banovi soldati:
0143 „Gospodine u sedlu doratu,
0144 Eno mjesec i nedjelja dana,
0145 Bog ubio Čelebić Hasana
0146 Ovdje dođe u našu birtiju,
0147 Pa se napi vina i rakije,
0148 Pa zametnu u birtiji kavgu.
0149 Posječe nam Ivan kapetana,
0150 Pa ujagmi, uzjaha dorata,
0151 I pobježe gradu na kapiju,
0152 Posječe nam četiri soldata,
0153 Ter pobježe uz polje zeleno.
0154 Šibenički pukoše topovi,
0155 Za njim s’ diže velika potjera,
0156 Uteče nam Hasan na sramotu.”
0157 Kraj njih Hasan protjera dorata,
0158 Pa u varoš Hasan ujahao,
0159 Uprav ide do kvartira banu.
0160 Ugleda ga bane sa pendžera,
0161 Pa mu bane begenisa dora,
0162 Pred njeg posla dva svoja soldata,
0163 Da ga svrate banu u odaju.
0164 Soldati ga sreli na sokaku,
0165 Pa ga banu na konak svratiše,
0166 Na avliji odjaha dorata,
0167 Jedan soldat konja prihvatio,
0168 A drugi je uveo ga banu.
0169 Hasan uđe, „dobra večer!” viknu,
0170 Gospodin mu pomoć otprimio.
0171 Pod Hasana stolac podmaknuše,
0172 Gotovom ga čašom dočekaše.
0173 Hasan pije a govori s banom.
0174 Njega pita šibenički bane:
0175 „Gospodine, ko si i oklen si,
0176 Od kojeg si grada kraljevskoga,
0177 Kako ti je ime i prezime?”
0178 Njemu Hasan ’vako odgovara:
0179 „Ja sam bane iz primorske strane,
0180 Od prel’jepog šeher Dubrovnika,
0181 Ako s’ čuo Moružina starog,
0182 Simica sam Moružina starog.”
0183 Tad mu reče šibenički bane:
0184 „Čuo jesam, a vidio n’jesam.
0185 Pa Simica Moružanoviću,
0186 Il’ si konja doma odgojio,
0187 Il’ si njega za novce kupio,
0188 Il’ dobio njega na mejdanu?”
0189 Njemu reče Moružinov Simo:
0190 „Dobio sam konja na mejdanu,
0191 Jer je mene mjera namjerila
0192 Na Turčina, Čelebić Hasana.
0193 Njegovu sam ja osjeko glavu,
0194 I njegova dora uhvatio,
0195 Pa ga jašim Turkom na sramotu”
0196 Tad ga pita šibenički bane:
0197 „Pa Simica Moružinoviću,
0198 Kad si pošo i dora pojaho,
0199 Kakva te je muka dotjerala?”
0200 Njemu veli Moružinov Simo:
0201 „Gospoinme, šibenički bane,
0202 Evo ima tri godine dana,
0203 Kako mi je ćaća u sužanjstvu
0204 Na Udbini u širokoj Lici,
0205 U nekoga Šaban Lipovače,
0206 Baš u brata ličkog Mustaj bega,
0207 Pa ga Šaban ne će da uc’jeni.
0208 A nam’ haber u Dubrovnik stigo,
0209 Da ste bega živa uhvatili,
0210 S tog sam amo dojaho dorata,
0211 Ako j’ beže ovdje u tavnici,
0212 Da mi ličkog Mustaj bega date,
0213 Ja bih ćaću za njeg povratio.”
0214 Kad to čuo šibenički bane,
0215 On je njemu ’vako odvratio:
0216 „O Simica Moružinoviću,
0217 Mustaj beg je u Zadru kamenom;
0218 Al povratit’ za njeg ćaće ne ćeš,
0219 Jer ti bega ne bi otpustili,
0220 Baš, vjere mi, ni za kako blago.
0221 Ja ću sjutra Zadru na đogatu,
0222 Tu će saći dvan’est kompanija,
0223 Bega ćemo na kolac nabiti,
0224 Na sramotu svoj širokoj Lici.”
0225 To ban reče, a na noge klisi,
0226 Pa Hasanu reče na rastanku:
0227 „Eto Simo vina i rakije!
0228 A kad sjutra b’jel osvane dane,
0229 Ti ćeš sa mnom Zadru na doratu.
0230 Smrt vidjeti ličkog Mustaj bega.”
0231 Reče, ode u drugu odaju,
0232 Hasan osta u jalduzli stocu.
0233 Svu noć sjedi, hladno pije vino,
0234 A svu noć mu san na oči ne će.
0235 Kad je sjutra danak osvanuo,
0236 Od odaje vrata pokleknula,
0237 Pomoli se šibenički bane,
0238 U čizmama i pod britkom ćordom:
0239 „Hajde Simo, da mi putujemo,
0240 Već je nama vakat polaziti.”
0241 Tada Hasan na noge skočio,
0242 Pa siđoše oba na avliju.
0243 Gotovi ih konji dočekaše
0244 I spremljenih tri stotin’ soldata.
0245 Što ć’ zajedno s njima putovati.
0246 Na gotove ate uzjahaše,
0247 Pred njim’ idu glide i parade,
0248 Trempe trese, a svirala sviri,
0249 Pa krenuše Zadru kamenome.
0250 Šibeničko polje pregazili,
0251 U Moljaču goru udariše,
0252 Dugačka je šest punih sahata.
0253 Dok Moljaču goru pregaziše,
0254 Na Primorje polje izadoše,
0255 Uz Primorje Zadru okrenuše.
0256 Dok se Zadru bili pomolili,
0257 Niže Zadra čudo ugledaše,
0258 Jer izišo bjaše ban zadarski,
0259 Niže Zadra čador razapeo.
0260 Tu je bilo dvan’est kompanija,
0261 Oružanih sve carskih soldata,
0262 Na polju su vatre položili.
0263 Kad njih oba tamo dojahali
0264 Do čadora bana zadarskoga,
0265 Sjaha tude bane šibenički.
0266 Hasan svoga protjera dorata,
0267 Goni pravo Zadru na kapiju.
0268 Kad u Zadar konja utjerao,
0269 Hasan teži svojoj posestrimi,
0270 Po imenu Pavi krčmarici.
0271 A kad Hasan pred birtiju dođe,
0272 Pred birtijom viče sa dorata:
0273 „Posestrimo, dođi malo amo!”
0274 Tad ispade Pava i sluškinje,
0275 Hasan Pavi „dobar večer”viknu.
0276 Njemu Pava pomoć otprimila,
0277 Hasan doru iz sedla skočio,
0278 A sluškinje dora prihvatile.
0279 Hasan ode s’ Pavom u birtiju,
0280 Na svilen, ga dušek posadila;
0281 Nij’ od vune, već od prtenine,
0282 I sto Pava pred njeg primaknula,
0283 A donese vino i rakiju,
0284 I pečano meso janjećije,
0285 Jednu glavu kruha varoškoga,
0286 Pred njeg metnu Čašu pozlaćenu.
0287 Hasan pije, s Pavom razgovara,
0288 Pa on pita Pave posestrime:
0289 „Kako s’ beže naselio ovdje,
0290 Jesi l’, sestro, begu odlazila
0291 I vidjela, kog Ličani hvale?”
0292 Njemu reče Pava krčmarica:
0293 „Kad se beže ovdje naselio,
0294 Ja sam, brate, bega pohodila,
0295 Nosila mu vina i rakije,
0296 I debele mlade janjetine,
0297 Jednu glavu kruha varoškoga,
0298 Ponijela smokve i rogače.
0299 Ne daše mi Mustaj begu ući,
0300 Na vratim’ sam madžariju dala,
0301 Dok su meni vrata otvorili.
0302 Ja sam ušla ličkom Mustaj begu,
0303 Našla njega u tavnici tavnoj,
0304 U lisicam’ i u bukagijam’,
0305 Ja sam begu sjela kod koljena,
0306 Nudila ga vinom i rakijom;
0307 Al’ on ne će vina ni rakije,
0308 Osim jede janjetinu mladu
0309 Mustaj bega do Stambola nema!
0310 Vi ne znate, Bogom pobratime,
0311 Vi ne znate, što ste izgubili,
0312 Svakom ćete biti pod nogama!
0313 Sad u vas već ogovora nema,
0314 Jer će sjutra beg vaš poginuti.”
0315 Hasan Pavu mučka u birtiji:
0316 „Muči, Pavo, zmija te ujela,
0317 Sve će biti kako Bog naredi!”
0318 Njemu svu noć san na oči ne će.
0319 A u jutro, i dan kad zabjelje,
0320 Malo kašnje, a sunce se rodi,
0321 Nešto pjeva kroz Zadar kameni,
0322 A Čelebić na pendžer pogleda.
0323 On ugleda ličkog Mustaj bega,
0324 Bega vode banovi soldati
0325 U lisicam’ i u bukagijam’,
0326 Jelov kolac begu na ramenu,
0327 Na vrhu mu nado čelikovo.
0328 Opet pjeva iz sve svoje glave:
0329 „O Ličani, slatka braćo moja,
0330 Da možete danas pogledati,
0331 I vidjeti ličkog Mustaj bega,
0332 Kako kinji njeg’ od Zadra bane,
0333 Kako l’ on mre na jelovu kocu!”
0334 Kad to čuo Čelebić Hasane,
0335 On je odmah na noge skočio,
0336 Nije mogo hladno piti vino,
0337 Hasan zove svoju posestrimu:
0338 „Brže meni mog valjanog dora,
0339 Da ja idem na polje zeleno,
0340 Smrt vidjeti ličkog Mustaj bega!”
0341 Odmah Pava izvede dorata,
0342 Gotov Hasan na avliju siđe,
0343 Na avliji uzjaha dorata,
0344 Pavi dade dva zlatna dukata,
0345 Pa od Pave otišće dorata.
0346 Hitro siđe Zadru na kapiju,
0347 Brat’ Aliju na kapiji nađe
0348 U tebdilu, kaurskom od’jelu,
0349 Gdje on sjedi na svome đogatu.
0350 Njemu tude suze utekoše,
0351 Jer nij’ ljeta bez Đurđeva dana,
0352 A ni brata, dok ne rodi majka.
0353 On ispade gradu na kapiju,
0354 Pred kapijom čudo ugledao,
0355 Jer on nađe tri brata rođena,
0356 To su bile Hrnjice od Like,
0357 Jedno Mujo a drugi Halile,
0358 A treći je mali Omerica.
0359 Kraj njih Hasan dora projahao,
0360 Niz Primorje ata otisnuo;
0361 Malo dalje u napr’jed bijaše,
0362 On nastupi na jednu koledu.
0363 Gdje on nađe Dulić bajraktara,
0364 I kod njega sto dvades’t druga
0365 Kraj njih Hasan proturi dorata,
0366 Još na jednu nagazi koledu,
0367 Gdje bijaše Bojčić del’ Alija,
0368 A to jeste begov buljuk-baša,
0369 Kod Alije šezdeset pandura.
0370 Malo dalje Hasan projurio,
0371 Još na jednu naišo koledu,
0372 I tu nađe Blažević Omera,
0373 I uz njega šezdeset drugova.
0374 Kraj njih Hasan projaha dorata,
0375 Pa on nađe Tanković Osmana,
0376 I uz njega trideset momaka.
0377 Dalje nađe sedam posobaca,
0378 Sve sinovi Kozlić Hurem age;
0379 Kraj njih Hasan konja protjerao,
0380 Pa on nađe dva brata rodena,
0381 Oba bjehu Koče Cejvan age,
0382 Mehin aga i Muhedin aga.
0383 I kraj ovih Hasan projahao,
0384 Pa on nađe dva brata rođena,
0385 Del’ Osmane, mlade Kahrimane,
0386 To su djeca Budakova bila;
0387 Vino piju, eglen eglendišu:
0388 „Mi hajdemo zametnuti kavgu,
0389 Prije hvale Čelebić Hasana.”
0390 Kraj njih Hasan projaha dorata
0391 Do čadora bana zadarskoga.
0392 Kad čadoru blizo prikučio,
0393 On ugleda bana zadarskoga,
0394 Kod njeg sjedi šibenički bane,
0395 Kod ovoga ledenički Janko.
0396 Još on veće čudo ugledao,
0397 Kad vidio obje age carske,
0398 Oba bili sa Udbine ravne,
0399 Jedno bio Kozlić Hurem aga,
0400 A uz njega stari Ćejvan aga,
0401 Na njima je popovsko od’jelo
0402 Dva ih đaka dvore nejednaka,
0403 Jedno bio Tale Ličanine
0404 I pobro mu mali Radovane.
0405 Kod njih sjedi lički Mustaj beže,
0406 Drži jelov kolac preko krila.
0407 Dođe Hasan, „dobro jutro” viknu,
0408 Tu sjedeći dobro otprimili,
0409 Na njeg beže glavu podignuo.
0410 Pozna konja, ne zna sahibije,
0411 Pa ga pita lički Mustaj beže:
0412 „Granatiru na konju doratu,
0413 Oklen jesi tog konja dobio?”
0414 Hasan kaže ličkom Mustaj begu:
0415 „Dragi beže, lički starješina,
0416 Ovo j’ dorat Čelebić Hasana.
0417 Hasanu sam ja osjeko glavu.
0418 Ja sam Simo Moružinoviću,
0419 Dora jašem, oštru ćordu pašem. ”
0420 Mustaj begu suze udariše.
0421 Pa on viknu iz sve svoje glave:
0422 „O Hasane, ko od srca sine,
0423 Zar poginu i ti prije mene,
0424 Daklen meni ogovora nema?”
0425 Kad to čuo od Zadarja bane,
0426 Desnu ruku turi u džepove,
0427 Pa izvadi dvadeset dukata:
0428 „Na Simica, pa se napij vina.
0429 Daj potkovat dora Hasanova!”
0430 On dukate sasu u džepove.
0431 A sinu mu iz kore gadara,
0432 Viknu Hasan banu zadarskome:
0433 „Nije ovo Moružinoviću,
0434 Već sam glavom Hasan Čelebiću!”
0435 Ban se hvati kratka karabina,
0436 Ne dade mu Hasan odapeti,
0437 Već ga Hasan sabljom udario,
0438 Spade glava zadarskoga bana.
0439 I tada se hitar dogodio,
0440 Te nadžakom i desnicom svojom
0441 Udario šibeničkog bana.
0442 Tad pukoše mali džehverdari
0443 Iz junačkih ruku malog Rade,
0444 Pogodiše ledeničkog Janka.
0445 Kad se tude zametnula kavga,
0446 Slomi s’ ogroš po svemu Primorju;
0447 Svadiše se Turci i kauri,
0448 Obje age na noge skočile,
0449 Mustaj begu ruke odr’ješili,
0450 A zbacili s nogu bukagije,
0451 Banova mu konja podmakoše,
0452 I sablju mu banovu dadoše.
0453 Kad Mustaj beg konja uzjahao,
0454 I s njim obe age uzjahale,
0455 Još uzjaha i Tale i Rade,
0456 Tad Mustaj beg iz sveg grla viknu:
0457 „O Ličani, slatka braćo moja,
0458 Evo vašeg bega među vama,
0459 Sad mi ruke n’jesu savezane!”
0460 Beg okrenu uz Primorje ravno,
0461 Od Zadra se vrata zaključala,
0462 A sa Zadra pukoše topovi,
0463 Tama pade po svemu Primorju,
0464 A po tami trepte džehverdari.
0465 Sablja s’jeva, a krv se proljeva,
0466 Gonjaše se Turci i kauri.
0467 U tom danu dva jaka sahata,
0468 Kavga bila pa se razvrgnula,
0469 Osta mejdan ličkog Mustaj bega,
0470 Jer on razbi dvan’est kompanija.
0471 Beg Mustaj beg po razboju hoda,
0472 Pa iskuplja svoje ranjenike,
0473 Poginule ni kopati ne će,
0474 Ranjenima nosila pogradi
0475 Na dva konja i četiri koplja.
0476 Beg okrenu uz ravno Primorje,
0477 Sentimice na široku Liku,
0478 Tu su silno blago potjerali.
0479 Kad izišli u široku Liku,
0480 Kad su došli gaju Ograševu,
0481 Tu je beže vojsku ustavio,
0482 Što dobili pravo razd’jelili.
0483 Mustaj beže ode svojoj kuli,
0484 A Ličani svaki sentu svome.
0485 Beg darova Čelebić Hasana.
0486 Pokloni mu dvadeset čifluka,
0487 A načini čardak pod Udbinom,
0488 Oženi ga Eminom robinjom.