Мурат Оташевић и Мехмед буљубаша
0001 Пошетали два добра јунака
0002 Под Омутић цареву паланку,
0003 Насред друма на Рудине пута:
0004 Једно бјеше грацка буљубаша,
0005 Веризовић Мехмед од Никшића,
0006 А друго је Српска харамбаша,
0007 Оташевић Мурат Црногорче;
0008 Шетајући Мурат говораше:
0009 „О Мехмеде Турска буљубашо!
0010 „Ходи, Мехо, да се помиримо,
0011 „Да од мира вјеру уватимо,
0012 „Мир и вјеру за годину дана,
0013 „Да издигнем с овцам’ у Рудине,
0014 „Да заједно овце попасемо,
0015 „И успоред да поредујемо,
0016 „Да тргује овчар у овчара,
0017 „И двојица дуван да пушимо,
0018 „Један другом даре доносимо:
0019 „Ја ћу тебе од Рисна бијела,
0020 „А ти мене од града Никшића.”
0021 А Мехмеду лоша срећа била:
0022 Виђе двадес сиједијех длака
0023 У јуначку Муратову главу,
0024 Он помисли, е је остарао,
0025 Те не може више четовати,
0026 Па овако ријеч бесједио:
0027 „О Мурате Српска харамбашо!
0028 „Не могу те очима гледати
0029 „А некмоли да поредујемо,
0030 „Један другом’ пешкеш да носимо,
0031 „И заједно дуван да пушимо.
0032 „Знаш Мурате, мој стари крвниче!
0033 „Кад пос’јече Мрке у Дубочке,
0034 „Посјече ми два Веризовића,
0035 „Веризовић-Ђура и Ахмета?
0036 „Па знадеш ли, мој стари крвниче!
0037 „Кад пос’јече Јашар-Тутуројку
0038 „На Рудине у Киту планину,
0039 „Пос’јече ми Веризовић-Муја.
0040 „Не знадеш ли, мој крвниче стари!
0041 „Кад пос’јече глава четрнаес
0042 „На Гребице насред од Рудина,
0043 „Пос’јече ми два Веризовића,
0044 „Веризовић-Уса и Алију?
0045 „Па знадеш ли, Мурате крвниче!
0046 „Кад пос’јече два Бараковића
0047 „Под Требињем бијелијем градом,
0048 „Бараковић-Зека и Смаила,
0049 „То су моји оба сестричића?
0050 „Ето на те Зеку џевердана
0051 „А Смаила леденица сјајна;
0052 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0053 „Обоје ћу с тебе понијети,
0054 „Али своју главу изгубити.”
0055 А вели му Оташев Мурате:
0056 „О Мехмеде, мајка ти кукала!
0057 „И на тебе ето џевердана
0058 „И за појас леденица сјајна,
0059 „Ако буде срећа од јунаштва,
0060 „Обоје ћу тебе понијети,
0061 „Ка и с твоје оба сестричића.”
0062 Па већ више збора не чињаше,
0063 Но отолен на ноге скочио,
0064 А на рамо метну џевердана,
0065 Па отиде уз Гоштац планину.
0066 Оста Мехмед на Рудине равне,
0067 А Мурат је крајем од Брестица,
0068 Те уводи овце Мехмедове,
0069 Код оваца Мехмедовић-Муја,
0070 И остале три Турске торине,
0071 И шњим бјеху Срби Драголучки.
0072 А кад овце виђе и торине,
0073 Па отолен на ноге скочио,
0074 Доклен дође у Цуце крваве,
0075 На дворове Митра Перовића,
0076 А ту Митра побратима нађе,
0077 Све му право и како је каже
0078 За Мехмеда и његове овце,
0079 И тако му Мурат бесјеђаше:
0080 „А на ноге, Митре побратиме!
0081 „Купи доње Цуце свеколике,
0082 Ја ћу горње брзо окупити,
0083 „Сјутра вече да се састанемо
0084 „На равноме долу Кобиљему,
0085 „Да му ондан рано ударимо,
0086 „Докле није Турчин утекао
0087 „У крваву граду Никшићкоме.”
0088 То рекоше, па се раздвојише,
0089 Па све племе Цуце покупише,
0090 Три стотине бирана јунака,
0091 Ђе рекоше, па се састадоше,
0092 Па отолен војску окренуше,
0093 Док дођоше долу Репишкоме,
0094 Ту на троје војску разредише:
0095 Једну води Оташев Мурате,
0096 Да удари овцам’ од Браћанца;
0097 Другу води Митре Перовићу,
0098 Да удари од Гошца планине;
0099 Трећу води Кривокапић Јоко,
0100 Да удари од Лишца пустога.
0101 Кад у јутро зора осванула,
0102 На торине Турске ударише,
0103 А најпрви Кривокапић Јоко
0104 На торину Мехмед-буљумбаше.
0105 Из далека Јоко зовијаше:
0106 „О Мехмеде, јес’ ли код оваца?
0107 „Ето тебе на торину Јоко,
0108 „Знаш, Мехмеде, не знали те људи!
0109 „Кад удари мене код оваца
0110 „У равноме долу Дубочкоме,
0111 „Пос’јече ми Сава и Лазара
0112 „И дијете Мијајловић-Шунду
0113 „У Брестице код твоје торине,
0114 „Ево има три године дана,
0115 „И оћера хиљаду оваца
0116 „На мир Божиј и на вјеру тврду,
0117 „Ја утекох уз Лисац планину?
0118 „Ево земан и вријеме дође,
0119 „Ако Бог да, да ми јаде плаћаш.”
0120 А Мехмед му ријеч одговара:
0121 „Хајде боље, Кривокапић Јоко!
0122 „Ево сам ти ручак приправио,
0123 „Из колибе бјежати ти не ћу.”
0124 У то доба момци ударише,
0125 Колибу му сломише камењем.
0126 А кад виђе Мехмедовић Мујо,
0127 Е колиба паде на све стране,
0128 Он побјеже проз бијеле овце
0129 Црногорске пушке запуцаше,
0130 И убише Мехмедовић-Муја:
0131 А загна се Кривокапић Ђуро,
0132 Нож истрже, пос’јече му главу.
0133 А кад виђе Мехмед буљумбаша,
0134 Подиже се на ноге лагане,
0135 Да он свога замијени сина,
0136 Црногорска пуче пушка сјајна,
0137 Те Мехмеда добро погодила,
0138 Ни жива га земља не шчекала,
0139 А допаде Кривокапић Јоко,
0140 Те Мехмеду посијече главу;
0141 А удари Оташев Мурате
0142 С побратимом Митром Перовићем,
0143 На торине Турске ударише,
0144 Ма не бјеже из торина Турци,
0145 Но се кољу као мрки вуци,
0146 Од Турака пуче пушка сјајна,
0147 Те погоди Голубовић-Вука
0148 Од крваве куће Перовића,
0149 Саломи му ногу у кољено,
0150 А то виђе један јунак зоран,
0151 Јест синовац Оташев-Мурата,
0152 По имену Косанов Милошу,
0153 На торину загон учинио,
0154 А пламена ножа повадио,
0155 Од колибе врата отворио,
0156 Да сијече у колибу Турке,
0157 Ал’ се сјећи не дадоше Турци;
0158 Из колибе пуче пушка сјајна,
0159 Те Милоша бјеше погодила,
0160 Живо му је срце изгорјела:
0161 Паде јунак у траву на главу;
0162 Кад виђеше оно Црногорци,
0163 На колибу јуриш учинише,
0164 Те колибу Турску обалише,
0165 И четири главе посјекоше,
0166 А Ришћане браћу поваташе,
0167 Не кћеше их посјећ’ Црногорци,
0168 Доватише рањене и мртве,
0169 И велики плијен окренуше,
0170 Дв’је хиљаде б’јелијех оваца
0171 И стотину коња и говеди.
0172 Отолен се натраг подигоше,
0173 Већ поћере не би од Турака,
0174 Но велики плијен доћераше
0175 На равноме долу Кобиљему
0176 Ту Милоша укопаше друга,
0177 А лијепо шићар дијелише,
0178 Голубовић-Вука извидаше.
