Murat Otašević i Mehmed buljubaša
0001 Pošetali dva dobra junaka
0002 Pod Omutić carevu palanku,
0003 Nasred druma na Rudine puta:
0004 Jedno bješe gracka buljubaša,
0005 Verizović Mehmed od Nikšića,
0006 A drugo je Srpska harambaša,
0007 Otašević Murat Crnogorče;
0008 Šetajući Murat govoraše:
0009 „O Mehmede Turska buljubašo!
0010 „Hodi, Meho, da se pomirimo,
0011 „Da od mira vjeru uvatimo,
0012 „Mir i vjeru za godinu dana,
0013 „Da izdignem s ovcam’ u Rudine,
0014 „Da zajedno ovce popasemo,
0015 „I uspored da poredujemo,
0016 „Da trguje ovčar u ovčara,
0017 „I dvojica duvan da pušimo,
0018 „Jedan drugom dare donosimo:
0019 „Ja ću tebe od Risna bijela,
0020 „A ti mene od grada Nikšića.”
0021 A Mehmedu loša sreća bila:
0022 Viđe dvades sijedijeh dlaka
0023 U junačku Muratovu glavu,
0024 On pomisli, e je ostarao,
0025 Te ne može više četovati,
0026 Pa ovako riječ besjedio:
0027 „O Murate Srpska harambašo!
0028 „Ne mogu te očima gledati
0029 „A nekmoli da poredujemo,
0030 „Jedan drugom’ peškeš da nosimo,
0031 „I zajedno duvan da pušimo.
0032 „Znaš Murate, moj stari krvniče!
0033 „Kad pos’ječe Mrke u Dubočke,
0034 „Posječe mi dva Verizovića,
0035 „Verizović-Đura i Ahmeta?
0036 „Pa znadeš li, moj stari krvniče!
0037 „Kad pos’ječe Jašar-Tuturojku
0038 „Na Rudine u Kitu planinu,
0039 „Pos’ječe mi Verizović-Muja.
0040 „Ne znadeš li, moj krvniče stari!
0041 „Kad pos’ječe glava četrnaes
0042 „Na Grebice nasred od Rudina,
0043 „Pos’ječe mi dva Verizovića,
0044 „Verizović-Usa i Aliju?
0045 „Pa znadeš li, Murate krvniče!
0046 „Kad pos’ječe dva Barakovića
0047 „Pod Trebinjem bijelijem gradom,
0048 „Baraković-Zeka i Smaila,
0049 „To su moji oba sestričića?
0050 „Eto na te Zeku dževerdana
0051 „A Smaila ledenica sjajna;
0052 „Ako Bog da i sreća junačka,
0053 „Oboje ću s tebe ponijeti,
0054 „Ali svoju glavu izgubiti.”
0055 A veli mu Otašev Murate:
0056 „O Mehmede, majka ti kukala!
0057 „I na tebe eto dževerdana
0058 „I za pojas ledenica sjajna,
0059 „Ako bude sreća od junaštva,
0060 „Oboje ću tebe ponijeti,
0061 „Ka i s tvoje oba sestričića.”
0062 Pa već više zbora ne činjaše,
0063 No otolen na noge skočio,
0064 A na ramo metnu dževerdana,
0065 Pa otide uz Goštac planinu.
0066 Osta Mehmed na Rudine ravne,
0067 A Murat je krajem od Brestica,
0068 Te uvodi ovce Mehmedove,
0069 Kod ovaca Mehmedović-Muja,
0070 I ostale tri Turske torine,
0071 I šnjim bjehu Srbi Dragolučki.
0072 A kad ovce viđe i torine,
0073 Pa otolen na noge skočio,
0074 Doklen dođe u Cuce krvave,
0075 Na dvorove Mitra Perovića,
0076 A tu Mitra pobratima nađe,
0077 Sve mu pravo i kako je kaže
0078 Za Mehmeda i njegove ovce,
0079 I tako mu Murat besjeđaše:
0080 „A na noge, Mitre pobratime!
0081 „Kupi donje Cuce svekolike,
0082 Ja ću gornje brzo okupiti,
0083 „Sjutra veče da se sastanemo
0084 „Na ravnome dolu Kobiljemu,
0085 „Da mu ondan rano udarimo,
0086 „Dokle nije Turčin utekao
0087 „U krvavu gradu Nikšićkome.”
0088 To rekoše, pa se razdvojiše,
0089 Pa sve pleme Cuce pokupiše,
0090 Tri stotine birana junaka,
0091 Đe rekoše, pa se sastadoše,
0092 Pa otolen vojsku okrenuše,
0093 Dok dođoše dolu Repiškome,
0094 Tu na troje vojsku razrediše:
0095 Jednu vodi Otašev Murate,
0096 Da udari ovcam’ od Braćanca;
0097 Drugu vodi Mitre Peroviću,
0098 Da udari od Gošca planine;
0099 Treću vodi Krivokapić Joko,
0100 Da udari od Lišca pustoga.
0101 Kad u jutro zora osvanula,
0102 Na torine Turske udariše,
0103 A najprvi Krivokapić Joko
0104 Na torinu Mehmed-buljumbaše.
0105 Iz daleka Joko zovijaše:
0106 „O Mehmede, jes’ li kod ovaca?
0107 „Eto tebe na torinu Joko,
0108 „Znaš, Mehmede, ne znali te ljudi!
0109 „Kad udari mene kod ovaca
0110 „U ravnome dolu Dubočkome,
0111 „Pos’ječe mi Sava i Lazara
0112 „I dijete Mijajlović-Šundu
0113 „U Brestice kod tvoje torine,
0114 „Evo ima tri godine dana,
0115 „I oćera hiljadu ovaca
0116 „Na mir Božij i na vjeru tvrdu,
0117 „Ja utekoh uz Lisac planinu?
0118 „Evo zeman i vrijeme dođe,
0119 „Ako Bog da, da mi jade plaćaš.”
0120 A Mehmed mu riječ odgovara:
0121 „Hajde bolje, Krivokapić Joko!
0122 „Evo sam ti ručak pripravio,
0123 „Iz kolibe bježati ti ne ću.”
0124 U to doba momci udariše,
0125 Kolibu mu slomiše kamenjem.
0126 A kad viđe Mehmedović Mujo,
0127 E koliba pade na sve strane,
0128 On pobježe proz bijele ovce
0129 Crnogorske puške zapucaše,
0130 I ubiše Mehmedović-Muja:
0131 A zagna se Krivokapić Đuro,
0132 Nož istrže, pos’ječe mu glavu.
0133 A kad viđe Mehmed buljumbaša,
0134 Podiže se na noge lagane,
0135 Da on svoga zamijeni sina,
0136 Crnogorska puče puška sjajna,
0137 Te Mehmeda dobro pogodila,
0138 Ni živa ga zemlja ne ščekala,
0139 A dopade Krivokapić Joko,
0140 Te Mehmedu posiječe glavu;
0141 A udari Otašev Murate
0142 S pobratimom Mitrom Perovićem,
0143 Na torine Turske udariše,
0144 Ma ne bježe iz torina Turci,
0145 No se kolju kao mrki vuci,
0146 Od Turaka puče puška sjajna,
0147 Te pogodi Golubović-Vuka
0148 Od krvave kuće Perovića,
0149 Salomi mu nogu u koljeno,
0150 A to viđe jedan junak zoran,
0151 Jest sinovac Otašev-Murata,
0152 Po imenu Kosanov Milošu,
0153 Na torinu zagon učinio,
0154 A plamena noža povadio,
0155 Od kolibe vrata otvorio,
0156 Da siječe u kolibu Turke,
0157 Al’ se sjeći ne dadoše Turci;
0158 Iz kolibe puče puška sjajna,
0159 Te Miloša bješe pogodila,
0160 Živo mu je srce izgorjela:
0161 Pade junak u travu na glavu;
0162 Kad viđeše ono Crnogorci,
0163 Na kolibu juriš učiniše,
0164 Te kolibu Tursku obališe,
0165 I četiri glave posjekoše,
0166 A Rišćane braću povataše,
0167 Ne kćeše ih posjeć’ Crnogorci,
0168 Dovatiše ranjene i mrtve,
0169 I veliki plijen okrenuše,
0170 Dv’je hiljade b’jelijeh ovaca
0171 I stotinu konja i govedi.
0172 Otolen se natrag podigoše,
0173 Već poćere ne bi od Turaka,
0174 No veliki plijen doćeraše
0175 Na ravnome dolu Kobiljemu
0176 Tu Miloša ukopaše druga,
0177 A lijepo šićar dijeliše,
0178 Golubović-Vuka izvidaše.
