Мурат Ћатовић и Стјепан Ћаласан

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Мурат Ћатовић и Стјепан Ћаласан

0001 Уранио Ченгић Дервиш-бего,
0002 у бијелој, на Дробњаку кули.
0003 Уранио, ватру наложио,
0004 а уз ватре ђевзе приставио;
0005 напунио у лулу духана,
0006 мрку кафу пије из финџана.
0007 А кад свану, дивит прифатио,
0008 узе писат књиге шаровите,
0009 на јузбаше и на буљубаше
0010 на тридесет и три буљубаше,
0011 да му иду бијелу Дробњаку.
0012 Навалише царске буљубаше,
0013 а он диван чини у Дробњаку,
0014 диван чини три бијела дана,
0015 и четири ноћи страховите,
0016 а све силна чека Ћатовића.
0017 Кад четврто јутро освануло,
0018 док ево ти Мурат Ћатовића,
0019 за њим тридест и четири друга.
0020 Он остави на авли’ пандуре,
0021 Мурат-бегу на кулу изађе,
0022 селам даде, а бег прифаћаше,
0023 и крај бега сједе на серџаду.
0024 Кад му беже кафу дофатио,
0025 а напуни у лулу духана,
0026 с бегом кафу пије из финџана
0027 и он пали из луле духана.
0028 Кад попио кафу из финџана,
0029 Дервиш-бего пита Ћатовића:
0030 „Ћатовићу, буљубашо царска,
0031 шта т’ упитам, право да ми кажеш.
0032 Бојиш ли се иког на свијету,
0033 шљем једнога бога истинога?”
0034 „Не бојим се никог на свијету,
0035 шљем једнога бога истинога,
0036 до ђидије, Ћаласан Шћепана.
0037 Кад је са мном био у пандури,
0038 гдје је пушком од очију било,
0039 вазда ми је Шћепан уграбио,
0040 гдје је било срмали ханџаром,
0041 вазда сам му главу уграбио.
0042 А кад би се ш њиме утрефио,
0043 не би му се уклонио с пута.”
0044 „О Мурате, буљубашо царска,
0045 јеси л’ чуо у прво вријеме,
0046 кад се Вуле диже и Окица,
0047 у Изгоре извели хајдуке,
0048 у Изгорма конак учинише,
0049 и ујутру рано уранише,
0050 на Сутјеску џаду наступише,
0051 у Сутјесци до нишана били,
0052 код нишана покрише хајдуке,
0053 те ускоци данак преданише,
0054 а ноћише, добро уранише.
0055 Кад је било на попасак сунце,
0056 кад се јаве црногорске овце
0057 да их жене на ручицу мужу,
0058 док ево ти седам Требињаца,
0059 Требињаца, седам трговаца.
0060 Дочека их Вуле и Окица,
0061 те погибе седам трговаца.
0062 Трговцима исјекоше главе,
0063 трговачке паре прифатише.
0064 Пошље бјеху Фочи каловитој,
0065 да по Фочи покупе волове
0066 а да Гацку широкоме крену.
0067 Туј ускоци данак преданише,
0068 туј ноћише, добро уранише,
0069 а кад свану, и сунце ограну,
0070 те изиђе на попасак сунце,
0071 кад се јаве црногорске овце
0072 да их жене на ручицу музу,
0073 док ево ти Ахмед-бајрактара,
0074 а каваза паше Али-паше,
0075 Али-паше Омер Сточевића.
0076 Од паше је узо аилуке,
0077 па је Фочи пошо каловитој,
0078 јера му је сибјан у Јабуци –
0079 да сибјану аилуке даде.
0080 Кад га Вуле виђе и Окица,
0081 два ускока пушке прифатише,
0082 па Окица Вулу бесједаше:
0083 „Виш Ахмеда, старог душманина,
0084 сила нам је направио јада,
0085 ја ћу гађат Ахмед-бајрактара,
0086 а ти ћеш му посијећи главу.
0087 Хајдуци ће шићар шићарити,
0088 да скинемо земљи зулумћара.”
0089 „Сјед’, Окица, удрила те гуја,
0090 знаш Ахмеда, старог душманина,
0091 не убити њега, ја ђогина,
0092 па нам силу направиће јада.”
0093 Пропушташе силена Ахмеда,
0094 а за њиме огањ оборише,
0095 и двије га пушке погодише.
0096 Једна коњу ногу преломила,
0097 а Ахмеда друга иза врата,
0098 на прси му зрно изнијела.
0099 Ђогат паде, Ахмед преко њега,
0100 он ранама срклет учинио,
0101 те за камен главом уграбио.
0102 Кад за камен главом уграбио,
0103 полећеше два ускока млада,
0104 који ће му уграбити главу.
0105 Он дофати за кубуру малу,
0106 не погоди, која пуна бјеше,
0107 већ за празну пушку дофатио,
0108 превари га, ватром не опали,
0109 а могаше замијенит главу.
0110 И оба су на њег ударила,
0111 а Вуле му посијече главу.
0112 Он погибе, жалосна му мајка,
0113 еј жалосна мати Ахмедова!
0114 Отале се подигли ускоци,
0115 Ахмедове паре понијеше,
0116 у Изгоре, Мурат Ћатовићу.
0117 У Изгори конак учинише
0118 а ујутро добро уранише,
0119 из Изгора пјешке ударише,
0120 низ Волујак високу планину,
0121 Ћатовићу, буљубашо царска,
0122 а сиђоше Пиви води хладној,
0123 па су на газ водом ударили,
0124 газом воду, сине, пребродили
0125 и побјегли преко Пиве хладне.
0126 Сад, Мурате, буљубашо царска,
0127 ја добављај Ћаласову главу,
0128 ја т’ Вулову, ја ти Окичину,
0129 јал’ ћеш своју дати за њихову.
0130 У хиљаду и пет стотин друга,
0131 узми себи тридес четир’ друга,
0132 мој Мурате, која теби драго.”
0133 А говори Мурат Ћатовићу:
0134 „Фала, беже, нећу ниједнога,
0135 ошљем своја тридест и три друга.”
0136 Па од земље на ноге скочио,
0137 ето њега одаји на врата
0138 а ето га низ агину кулу.
0139 Он Бећира Шаковића виче:
0140 „Де правите у пушке кремење,
0141 препуните бистре џефердаре,
0142 ваља нама путовати брзо,
0143 два Сукића и два Прасукића,
0144 од Никшића Брекић Хасан-ага.”
0145 Сви превише у пушке кремење,
0146 препунише бистре џефердаре,
0147 а пред њима Мурат Ћатовићу.
0148 Прте торбе, струке претурише,
0149 за танке се пушке дофатише,
0150 валовиту гору прегазише,
0151 све Дробњаке ногом погазише.
0152 Све он ноћи иде путујући,
0153 а по дану све лежи у грању.
0154 Док Бањане и Корита прође,
0155 више Пиве, више воде сиђе.
0156 Туј га таван конак оставио,
0157 а бијел га данак прифатио.
0158 У пећину окрену пандуре,
0159 узе пушку, у гору изиђе.
0160 Вас дан Мурат пречува пандуре,
0161 да с’ низ гору не свуку чобани,
0162 да не нађу тридест и три друга.
0163 Када акшам на пећину сиде,
0164 па завика тридест и три друга:
0165 „Ајдмо, браћо, ваља путовати!”
0166 Он их сведе Пиви, води хладној.
0167 Дошла Пива од брда до брда,
0168 крвава се Пива замутила,
0169 она дрвље и камење ваља.
0170 Прео Пиве претуране плути,
0171 на плутима Горчин-Пивљанине.
0172 А он Горчин-Пивљанина виче:
0173 „Вози плути, Горчин-Пивљанине,
0174 вози плути, претурај пандуре.”
0175 А Горчин му рече Пивљанине:
0176 „Ал’ си шејтан, ал’ си налетниче?”
0177 „Нит сам шејтан, нит сам налетниче,
0178 од Рудине Мурат Ћатовићу;
0179 јер ће Мурат у воду скочити,
0180 па ће бистру воду прегазити,
0181 Горчина те жива уфатити,
0182 распорити, у воду турити,
0183 мутна ће те вода однијети.”
0184 А кад Горчин чуо Пивљанине,
0185 преко воде отиснуо плути,
0186 те претури њега и пандуре.
0187 Кад на поље изведе пандуре,
0188 питао га Мурат Ћатовићу:
0189 „Ох бора ти, Горчин-Пивљанине,
0190 шта т’ упитам, право да ми кажеш!”
0191 „Хоћу, ага, оба ми свијета,
0192 што би знао, и што би умио.”
0193 „Јеси л’ чуо у вријеме прво,
0194 кад се диже Вуле и Окица,
0195 су тридесет и четири друга,
0196 у Изгоре извели хајдуке,
0197 па су тамо конак учинили
0198 а ујутро рано уранили
0199 па сиђоше на Сутјеску џаду?
0200 Сви Сутјеском навалише џадом,
0201 док отале пошли путујући,
0202 до нишана, до дубока вира.
0203 Туј ускоци данак преданише,
0204 и ноћише, добро уранише.
0205 Кад изиде на попасак сунце,
0206 а ево ти седам Требињаца,
0207 Требињаца седам трговаца.
0208 Дочека их Вуле и Окица,
0209 изгибоше, жалосна им мајка.
0210 Трговачке паре прифатише,
0211 трговачке исјекоше главе.
0212 Туј хајдуци данак преданише,
0213 а, Горчине, добро уранише.
0214 Када свану, те сунце ограну,
0215 док ево ти Ахмед-бајрактара
0216 а каваза паше Али-паше.
0217 Дочекаше Ахмед-бајрактара,
0218 он погибе, жалосна му мајка.
0219 И његове паре прифатише,
0220 па отале у Изгоре пусте.
0221 У Изгорим конак учинише,
0222 јесу л’ отле ударили на те,
0223 јеси ли их претурио овдје?”
0224 „Не знам, ага, оба ми свијета!”
0225 Не вјерује Мурат Ћатовићу,
0226 већ га вуче, а тулијом туче.
0227 Па завика Бећир Шаковића:
0228 „Хајде води Горчин-Пивљанина,
0229 мој Бећире, Гацку широкоме,
0230 па га Јусу подај Баковићу,
0231 нек га Јусуф у тавницу баци.
0232 А кад Гацку сиђем широкоме,
0233 вјешат ћу га, јал’ на колац набит,
0234 нит ћу цара питат, ни везира,
0235 ни нашега Ченгић Дервиш-бега.
0236 А кад виђе да ће погинути,
0237 он завика Мурат Ћатовићу:
0238 „Јесу на газ ударили на ме,
0239 отишли су у Круштицу пусту,
0240 у Круштицу пивљанске колибе,
0241 туј имаде зенђил удовица,
0242 с њоме ћоса Ћаласан Стјепане.
0243 Не нађеш ли Ћаласана тује,
0244 и његова Вула и Окицу,
0245 не тражи га с ове стране Пиве.
0246 Вет, Мурате, окрени пандуре,
0247 па све ноћи, гором путујући,
0248 док, Мурате, на колибе сиђеш,
0249 па причекај до рана сабаха.
0250 Кад им пођу из торине овце,
0251 хајдуци ће онда ослабити,
0252 од себе ће силах отурити,
0253 па ћеш онда на њих ударити
0254 по колибам, и по катунима,
0255 ти растури тридест и три друга.”
0256 А кад Мурат зачу лакрдију,
0257 у џепове заронио руке,
0258 па му двадест даде маџарија.
0259 „Куп’ опанке, напој се, Горчине!”
0260 Па он отле гором и Круштицом,
0261 а док воду у Круштици нађе,
0262 напоји се, и одморио се.
0263 Туј причека до рана сабаха.
0264 И кад рана зора запучила,
0265 на катуне растури пандуре.
0266 Туј Турчина забољела глава,
0267 ко да му је осјечена клета.
0268 С њиме нигдје нитко не имаде,
0269 шљем сестрића Мусе од Нишића,
0270 нема Муси, вет дванајст година.
0271 Мурат Муси тихо бесједио:
0272 „Идем, сине, на ону гомилу,
0273 неће ли ми мајинати глава,
0274 на јутро ме вјетар расхладити.”
0275 Узе пушку на гомилу сиђе,
0276 на јутру га хава прифатила,
0277 те Мурату мајинала глава.
0278 Он напуни у лулу дувана;
0279 Кад за силах, а кремена нема.
0280 Засија се ватра у долини
0281 узе пушку, низ гомилу пође.
0282 Тамам Мурат на торине сиђе,
0283 кад Брђанка боље уранила,
0284 са ибриком на извор на воду,
0285 да зафати воде из бунара,
0286 да пристави кафу на уранку,
0287 да јој силан пије Ћаласане,
0288 јер Ћаласан на кревету спава.
0289 Кад Брђанка опази Мурата,
0290 кад га спази, одма га познаде,
0291 па ибриком о траву удрила,
0292 Ћаласана полеће да буди:
0293 „Устан’ гори, изгубио главу,
0294 ето Мурат Ћатовића на те!”
0295 Он с кревета на Брђанку каже:
0296 „Гдје ме Мурат чује Ћатовићу,
0297 он не смије онуд ни наићи,
0298 а дојла ли, да удари на ме.”
0299 А Брђанка њему одговара:
0300 „Јест, заиста, посјећ ће ти главу,
0301 па ћеш рећи: с мене ти је било.”
0302 Од себе јој силе ударио,
0303 пуче б’јело у Брђанке т’јело,
0304 за очи се шаком уфатила.
0305 Прео плача Ћаласана виче:
0306 „Устај гори, изгубио главу!”
0307 У том скочи на ноге од тала.
0308 На њем ништа од хаљина нема,
0309 шљем танкијех гаћа и кошуље,
0310 свилен јелек до свилена паса.
0311 Испод главе ледењачу ману,
0312 па с кубуром колиби пред врата.
0313 Кад опази Мурат Ћатовића,
0314 завика га грлом и авазом:
0315 „Куд ћеш гори, Мурат Ћатовићу,
0316 куд ћеш гори, изгубио главу?”
0317 А Мурат му тихо одговара:
0318 „О бога ти, Ћаласан Стјепане,
0319 кад пијете по кафама пиво,
0320 по кафама и по механама,
0321 а љубите бијеле Брђанке,
0322 фалите се међу Влахињама,
0323 гдје вас Мурат чује Ћатовићу,
0324 да не смије онуд ни наићи,
0325 а дојла ли на вас ударити,
0326 ево Мурат Ћатовића на те!”
0327 Па џефердар на рам отурио,
0328 а он узе срмали ханџара.
0329 Дочека га ледењачом малом,
0330 а погоди Мурат Ћатовића,
0331 сву му сломи у рамену руку,
0332 ханџар изби у зелену траву!
0333 Лијевом га дофатио руком.
0334 Стјепан пушку у траву турио,
0335 па побеже колиби на врата.
0336 Мурат узе, у силах је тура,
0337 на колибна ударио врата,
0338 а у врата ногом ударио.
0339 Вид’ Брђанке, жељела је мајка,
0340 дофати му бистра џефердара.
0341 Док гром пуче, из колибе муња,
0342 и ђжефердар Ћаласан Стјепана.
0343 Он погоди Мурат Ћатовића,
0344 баш у табан од кубуре мале,
0345 изврати га колиби пред врата.
0346 Опет силан на ноге скочио,
0347 на љесна му врата ударио.
0348 Вид’ Брђанке жељела је мајка,
0349 дофаћа му срмали ханџара,
0350 кроз љесна га дофатио врата:
0351 под десну га сису ударио,
0352 на леђа му ханџар исходио.
0353 Он ранама срклет учинио,
0354 прео прага Влаха уфатио,
0355 привуче га колиби на врата, —
0356 и бог знаде, погинути шћаше,
0357 док гром пуче, из облака муња,
0358 није муња, вет кубура мала,
0359 вет кубура Мусе од Нишића,
0360 са Сомића уби Ћаласана,
0361 на прси му зрно изнијела.
0362 Мурат ману срмали ханџаром.
0363 А како је лахко замануо,
0364 горњега је прага дофатио,
0365 ко да га је дјетић ударио,
0366 а сјекиром од седам литара
0367 одсијече с Ћаласана главу,
0368 па по доњем прагу префатио.
0369 Преби ханџар Мурат Ћатовићу,
0370 ханџар преби, очи затворио:
0371 и ријеч је Мурат изгубио.
0372 Запуцаше пушке на катуну,
0373 а побјеже Вуле и Окица.
0374 Туде више нитко не погибе,
0375 не погибе, нит допаде рана,
0376 шљем Стјепана, и Мурата сама.
0377 Ћатовића понијеше мртва,
0378 снесоше га на бању громилу,
0379 док ево ти бега Дервиш-бега:
0380 „Спуштајте га, да га виђу мртва!”
0381 Разбира га водом из финџана,
0382 док разабра Мурат Ћатовића.
0383 У том Мурат очи отворио,
0384 и даље га понијеше жива.
0385 Снесоше га Гацку широкоме,
0386 дадоше га у хастану клету.
0387 Он болова за дванаест дана.
0388 Добре ране на добро се дале,
0389 преболио Мурат Ћатовићу,
0390 преболио, силах прифатио,
0391 па он отле оде четовати,
0392 да освети седам трговаца,
0393 и Ахмеда, млада бајрактара,
0394 а каваза паше Али-паше.
0395 Док је био, баш је Мурат био,
0396 кад погину алах рахметиле.



Извор[уреди]

Народне пјесме муслимана у Босни и Херцеговини, Из рукописне оставштине Косте Хермана, редакција, увод и коментари Ђенана Бутуровић, Сарајево, 1966.