Murat Ćatović i Stjepan Ćalasan
0001 Uranio Čengić Derviš-bego,
0002 u bijeloj, na Drobnjaku kuli.
0003 Uranio, vatru naložio,
0004 a uz vatre đevze pristavio;
0005 napunio u lulu duhana,
0006 mrku kafu pije iz findžana.
0007 A kad svanu, divit prifatio,
0008 uze pisat knjige šarovite,
0009 na juzbaše i na buljubaše
0010 na trideset i tri buljubaše,
0011 da mu idu bijelu Drobnjaku.
0012 Navališe carske buljubaše,
0013 a on divan čini u Drobnjaku,
0014 divan čini tri bijela dana,
0015 i četiri noći strahovite,
0016 a sve silna čeka Ćatovića.
0017 Kad četvrto jutro osvanulo,
0018 dok evo ti Murat Ćatovića,
0019 za njim tridest i četiri druga.
0020 On ostavi na avli’ pandure,
0021 Murat-begu na kulu izađe,
0022 selam dade, a beg prifaćaše,
0023 i kraj bega sjede na serdžadu.
0024 Kad mu beže kafu dofatio,
0025 a napuni u lulu duhana,
0026 s begom kafu pije iz findžana
0027 i on pali iz lule duhana.
0028 Kad popio kafu iz findžana,
0029 Derviš-bego pita Ćatovića:
0030 „Ćatoviću, buljubašo carska,
0031 šta t’ upitam, pravo da mi kažeš.
0032 Bojiš li se ikog na svijetu,
0033 šljem jednoga boga istinoga?”
0034 „Ne bojim se nikog na svijetu,
0035 šljem jednoga boga istinoga,
0036 do đidije, Ćalasan Šćepana.
0037 Kad je sa mnom bio u panduri,
0038 gdje je puškom od očiju bilo,
0039 vazda mi je Šćepan ugrabio,
0040 gdje je bilo srmali handžarom,
0041 vazda sam mu glavu ugrabio.
0042 A kad bi se š njime utrefio,
0043 ne bi mu se uklonio s puta.”
0044 „O Murate, buljubašo carska,
0045 jesi l’ čuo u prvo vrijeme,
0046 kad se Vule diže i Okica,
0047 u Izgore izveli hajduke,
0048 u Izgorma konak učiniše,
0049 i ujutru rano uraniše,
0050 na Sutjesku džadu nastupiše,
0051 u Sutjesci do nišana bili,
0052 kod nišana pokriše hajduke,
0053 te uskoci danak predaniše,
0054 a noćiše, dobro uraniše.
0055 Kad je bilo na popasak sunce,
0056 kad se jave crnogorske ovce
0057 da ih žene na ručicu mužu,
0058 dok evo ti sedam Trebinjaca,
0059 Trebinjaca, sedam trgovaca.
0060 Dočeka ih Vule i Okica,
0061 te pogibe sedam trgovaca.
0062 Trgovcima isjekoše glave,
0063 trgovačke pare prifatiše.
0064 Pošlje bjehu Foči kalovitoj,
0065 da po Foči pokupe volove
0066 a da Gacku širokome krenu.
0067 Tuj uskoci danak predaniše,
0068 tuj noćiše, dobro uraniše,
0069 a kad svanu, i sunce ogranu,
0070 te iziđe na popasak sunce,
0071 kad se jave crnogorske ovce
0072 da ih žene na ručicu muzu,
0073 dok evo ti Ahmed-bajraktara,
0074 a kavaza paše Ali-paše,
0075 Ali-paše Omer Stočevića.
0076 Od paše je uzo ailuke,
0077 pa je Foči pošo kalovitoj,
0078 jera mu je sibjan u Jabuci –
0079 da sibjanu ailuke dade.
0080 Kad ga Vule viđe i Okica,
0081 dva uskoka puške prifatiše,
0082 pa Okica Vulu besjedaše:
0083 „Viš Ahmeda, starog dušmanina,
0084 sila nam je napravio jada,
0085 ja ću gađat Ahmed-bajraktara,
0086 a ti ćeš mu posijeći glavu.
0087 Hajduci će šićar šićariti,
0088 da skinemo zemlji zulumćara.”
0089 „Sjed’, Okica, udrila te guja,
0090 znaš Ahmeda, starog dušmanina,
0091 ne ubiti njega, ja đogina,
0092 pa nam silu napraviće jada.”
0093 Propuštaše silena Ahmeda,
0094 a za njime oganj oboriše,
0095 i dvije ga puške pogodiše.
0096 Jedna konju nogu prelomila,
0097 a Ahmeda druga iza vrata,
0098 na prsi mu zrno iznijela.
0099 Đogat pade, Ahmed preko njega,
0100 on ranama srklet učinio,
0101 te za kamen glavom ugrabio.
0102 Kad za kamen glavom ugrabio,
0103 polećeše dva uskoka mlada,
0104 koji će mu ugrabiti glavu.
0105 On dofati za kuburu malu,
0106 ne pogodi, koja puna bješe,
0107 već za praznu pušku dofatio,
0108 prevari ga, vatrom ne opali,
0109 a mogaše zamijenit glavu.
0110 I oba su na njeg udarila,
0111 a Vule mu posiječe glavu.
0112 On pogibe, žalosna mu majka,
0113 ej žalosna mati Ahmedova!
0114 Otale se podigli uskoci,
0115 Ahmedove pare poniješe,
0116 u Izgore, Murat Ćatoviću.
0117 U Izgori konak učiniše
0118 a ujutro dobro uraniše,
0119 iz Izgora pješke udariše,
0120 niz Volujak visoku planinu,
0121 Ćatoviću, buljubašo carska,
0122 a siđoše Pivi vodi hladnoj,
0123 pa su na gaz vodom udarili,
0124 gazom vodu, sine, prebrodili
0125 i pobjegli preko Pive hladne.
0126 Sad, Murate, buljubašo carska,
0127 ja dobavljaj Ćalasovu glavu,
0128 ja t’ Vulovu, ja ti Okičinu,
0129 jal’ ćeš svoju dati za njihovu.
0130 U hiljadu i pet stotin druga,
0131 uzmi sebi trides četir’ druga,
0132 moj Murate, koja tebi drago.”
0133 A govori Murat Ćatoviću:
0134 „Fala, beže, neću nijednoga,
0135 ošljem svoja tridest i tri druga.”
0136 Pa od zemlje na noge skočio,
0137 eto njega odaji na vrata
0138 a eto ga niz aginu kulu.
0139 On Bećira Šakovića viče:
0140 „De pravite u puške kremenje,
0141 prepunite bistre džeferdare,
0142 valja nama putovati brzo,
0143 dva Sukića i dva Prasukića,
0144 od Nikšića Brekić Hasan-aga.”
0145 Svi previše u puške kremenje,
0146 prepuniše bistre džeferdare,
0147 a pred njima Murat Ćatoviću.
0148 Prte torbe, struke preturiše,
0149 za tanke se puške dofatiše,
0150 valovitu goru pregaziše,
0151 sve Drobnjake nogom pogaziše.
0152 Sve on noći ide putujući,
0153 a po danu sve leži u granju.
0154 Dok Banjane i Korita prođe,
0155 više Pive, više vode siđe.
0156 Tuj ga tavan konak ostavio,
0157 a bijel ga danak prifatio.
0158 U pećinu okrenu pandure,
0159 uze pušku, u goru iziđe.
0160 Vas dan Murat prečuva pandure,
0161 da s’ niz goru ne svuku čobani,
0162 da ne nađu tridest i tri druga.
0163 Kada akšam na pećinu side,
0164 pa zavika tridest i tri druga:
0165 „Ajdmo, braćo, valja putovati!”
0166 On ih svede Pivi, vodi hladnoj.
0167 Došla Piva od brda do brda,
0168 krvava se Piva zamutila,
0169 ona drvlje i kamenje valja.
0170 Preo Pive preturane pluti,
0171 na plutima Gorčin-Pivljanine.
0172 A on Gorčin-Pivljanina viče:
0173 „Vozi pluti, Gorčin-Pivljanine,
0174 vozi pluti, preturaj pandure.”
0175 A Gorčin mu reče Pivljanine:
0176 „Al’ si šejtan, al’ si naletniče?”
0177 „Nit sam šejtan, nit sam naletniče,
0178 od Rudine Murat Ćatoviću;
0179 jer će Murat u vodu skočiti,
0180 pa će bistru vodu pregaziti,
0181 Gorčina te živa ufatiti,
0182 rasporiti, u vodu turiti,
0183 mutna će te voda odnijeti.”
0184 A kad Gorčin čuo Pivljanine,
0185 preko vode otisnuo pluti,
0186 te preturi njega i pandure.
0187 Kad na polje izvede pandure,
0188 pitao ga Murat Ćatoviću:
0189 „Oh bora ti, Gorčin-Pivljanine,
0190 šta t’ upitam, pravo da mi kažeš!”
0191 „Hoću, aga, oba mi svijeta,
0192 što bi znao, i što bi umio.”
0193 „Jesi l’ čuo u vrijeme prvo,
0194 kad se diže Vule i Okica,
0195 su trideset i četiri druga,
0196 u Izgore izveli hajduke,
0197 pa su tamo konak učinili
0198 a ujutro rano uranili
0199 pa siđoše na Sutjesku džadu?
0200 Svi Sutjeskom navališe džadom,
0201 dok otale pošli putujući,
0202 do nišana, do duboka vira.
0203 Tuj uskoci danak predaniše,
0204 i noćiše, dobro uraniše.
0205 Kad izide na popasak sunce,
0206 a evo ti sedam Trebinjaca,
0207 Trebinjaca sedam trgovaca.
0208 Dočeka ih Vule i Okica,
0209 izgiboše, žalosna im majka.
0210 Trgovačke pare prifatiše,
0211 trgovačke isjekoše glave.
0212 Tuj hajduci danak predaniše,
0213 a, Gorčine, dobro uraniše.
0214 Kada svanu, te sunce ogranu,
0215 dok evo ti Ahmed-bajraktara
0216 a kavaza paše Ali-paše.
0217 Dočekaše Ahmed-bajraktara,
0218 on pogibe, žalosna mu majka.
0219 I njegove pare prifatiše,
0220 pa otale u Izgore puste.
0221 U Izgorim konak učiniše,
0222 jesu l’ otle udarili na te,
0223 jesi li ih preturio ovdje?”
0224 „Ne znam, aga, oba mi svijeta!”
0225 Ne vjeruje Murat Ćatoviću,
0226 već ga vuče, a tulijom tuče.
0227 Pa zavika Bećir Šakovića:
0228 „Hajde vodi Gorčin-Pivljanina,
0229 moj Bećire, Gacku širokome,
0230 pa ga Jusu podaj Bakoviću,
0231 nek ga Jusuf u tavnicu baci.
0232 A kad Gacku siđem širokome,
0233 vješat ću ga, jal’ na kolac nabit,
0234 nit ću cara pitat, ni vezira,
0235 ni našega Čengić Derviš-bega.
0236 A kad viđe da će poginuti,
0237 on zavika Murat Ćatoviću:
0238 „Jesu na gaz udarili na me,
0239 otišli su u Krušticu pustu,
0240 u Krušticu pivljanske kolibe,
0241 tuj imade zenđil udovica,
0242 s njome ćosa Ćalasan Stjepane.
0243 Ne nađeš li Ćalasana tuje,
0244 i njegova Vula i Okicu,
0245 ne traži ga s ove strane Pive.
0246 Vet, Murate, okreni pandure,
0247 pa sve noći, gorom putujući,
0248 dok, Murate, na kolibe siđeš,
0249 pa pričekaj do rana sabaha.
0250 Kad im pođu iz torine ovce,
0251 hajduci će onda oslabiti,
0252 od sebe će silah oturiti,
0253 pa ćeš onda na njih udariti
0254 po kolibam, i po katunima,
0255 ti rasturi tridest i tri druga.”
0256 A kad Murat začu lakrdiju,
0257 u džepove zaronio ruke,
0258 pa mu dvadest dade madžarija.
0259 „Kup’ opanke, napoj se, Gorčine!”
0260 Pa on otle gorom i Krušticom,
0261 a dok vodu u Kruštici nađe,
0262 napoji se, i odmorio se.
0263 Tuj pričeka do rana sabaha.
0264 I kad rana zora zapučila,
0265 na katune rasturi pandure.
0266 Tuj Turčina zaboljela glava,
0267 ko da mu je osječena kleta.
0268 S njime nigdje nitko ne imade,
0269 šljem sestrića Muse od Nišića,
0270 nema Musi, vet dvanajst godina.
0271 Murat Musi tiho besjedio:
0272 „Idem, sine, na onu gomilu,
0273 neće li mi majinati glava,
0274 na jutro me vjetar rashladiti.”
0275 Uze pušku na gomilu siđe,
0276 na jutru ga hava prifatila,
0277 te Muratu majinala glava.
0278 On napuni u lulu duvana;
0279 Kad za silah, a kremena nema.
0280 Zasija se vatra u dolini
0281 uze pušku, niz gomilu pođe.
0282 Tamam Murat na torine siđe,
0283 kad Brđanka bolje uranila,
0284 sa ibrikom na izvor na vodu,
0285 da zafati vode iz bunara,
0286 da pristavi kafu na uranku,
0287 da joj silan pije Ćalasane,
0288 jer Ćalasan na krevetu spava.
0289 Kad Brđanka opazi Murata,
0290 kad ga spazi, odma ga poznade,
0291 pa ibrikom o travu udrila,
0292 Ćalasana poleće da budi:
0293 „Ustan’ gori, izgubio glavu,
0294 eto Murat Ćatovića na te!”
0295 On s kreveta na Brđanku kaže:
0296 „Gdje me Murat čuje Ćatoviću,
0297 on ne smije onud ni naići,
0298 a dojla li, da udari na me.”
0299 A Brđanka njemu odgovara:
0300 „Jest, zaista, posjeć će ti glavu,
0301 pa ćeš reći: s mene ti je bilo.”
0302 Od sebe joj sile udario,
0303 puče b’jelo u Brđanke t’jelo,
0304 za oči se šakom ufatila.
0305 Preo plača Ćalasana viče:
0306 „Ustaj gori, izgubio glavu!”
0307 U tom skoči na noge od tala.
0308 Na njem ništa od haljina nema,
0309 šljem tankijeh gaća i košulje,
0310 svilen jelek do svilena pasa.
0311 Ispod glave ledenjaču manu,
0312 pa s kuburom kolibi pred vrata.
0313 Kad opazi Murat Ćatovića,
0314 zavika ga grlom i avazom:
0315 „Kud ćeš gori, Murat Ćatoviću,
0316 kud ćeš gori, izgubio glavu?”
0317 A Murat mu tiho odgovara:
0318 „O boga ti, Ćalasan Stjepane,
0319 kad pijete po kafama pivo,
0320 po kafama i po mehanama,
0321 a ljubite bijele Brđanke,
0322 falite se među Vlahinjama,
0323 gdje vas Murat čuje Ćatoviću,
0324 da ne smije onud ni naići,
0325 a dojla li na vas udariti,
0326 evo Murat Ćatovića na te!”
0327 Pa džeferdar na ram oturio,
0328 a on uze srmali handžara.
0329 Dočeka ga ledenjačom malom,
0330 a pogodi Murat Ćatovića,
0331 svu mu slomi u ramenu ruku,
0332 handžar izbi u zelenu travu!
0333 Lijevom ga dofatio rukom.
0334 Stjepan pušku u travu turio,
0335 pa pobeže kolibi na vrata.
0336 Murat uze, u silah je tura,
0337 na kolibna udario vrata,
0338 a u vrata nogom udario.
0339 Vid’ Brđanke, željela je majka,
0340 dofati mu bistra džeferdara.
0341 Dok grom puče, iz kolibe munja,
0342 i đžeferdar Ćalasan Stjepana.
0343 On pogodi Murat Ćatovića,
0344 baš u taban od kubure male,
0345 izvrati ga kolibi pred vrata.
0346 Opet silan na noge skočio,
0347 na ljesna mu vrata udario.
0348 Vid’ Brđanke željela je majka,
0349 dofaća mu srmali handžara,
0350 kroz ljesna ga dofatio vrata:
0351 pod desnu ga sisu udario,
0352 na leđa mu handžar ishodio.
0353 On ranama srklet učinio,
0354 preo praga Vlaha ufatio,
0355 privuče ga kolibi na vrata, —
0356 i bog znade, poginuti šćaše,
0357 dok grom puče, iz oblaka munja,
0358 nije munja, vet kubura mala,
0359 vet kubura Muse od Nišića,
0360 sa Somića ubi Ćalasana,
0361 na prsi mu zrno iznijela.
0362 Murat manu srmali handžarom.
0363 A kako je lahko zamanuo,
0364 gornjega je praga dofatio,
0365 ko da ga je djetić udario,
0366 a sjekirom od sedam litara
0367 odsiječe s Ćalasana glavu,
0368 pa po donjem pragu prefatio.
0369 Prebi handžar Murat Ćatoviću,
0370 handžar prebi, oči zatvorio:
0371 i riječ je Murat izgubio.
0372 Zapucaše puške na katunu,
0373 a pobježe Vule i Okica.
0374 Tude više nitko ne pogibe,
0375 ne pogibe, nit dopade rana,
0376 šljem Stjepana, i Murata sama.
0377 Ćatovića poniješe mrtva,
0378 snesoše ga na banju gromilu,
0379 dok evo ti bega Derviš-bega:
0380 „Spuštajte ga, da ga viđu mrtva!”
0381 Razbira ga vodom iz findžana,
0382 dok razabra Murat Ćatovića.
0383 U tom Murat oči otvorio,
0384 i dalje ga poniješe živa.
0385 Snesoše ga Gacku širokome,
0386 dadoše ga u hastanu kletu.
0387 On bolova za dvanaest dana.
0388 Dobre rane na dobro se dale,
0389 prebolio Murat Ćatoviću,
0390 prebolio, silah prifatio,
0391 pa on otle ode četovati,
0392 da osveti sedam trgovaca,
0393 i Ahmeda, mlada bajraktara,
0394 a kavaza paše Ali-paše.
0395 Dok je bio, baš je Murat bio,
0396 kad poginu alah rahmetile.
