Муке за вјеру

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Муке за вјеру

0001 Лов лови Поповић-Јоване,
0002 лов ловио три бијела дана,
0003 лов ловио, ништа не добио,
0004 отоле се дома повратио,
0005 а кад био проз гору зелену,
0006 он запјева танко гласовито.
0007 Колико је запјевао дивно,
0008 то се чудо чак до цара чуло,
0009 па говори царе Сулејмане:
0010 "Чујете ме, дванес’ делијах!
0011 Уватите Поповић-Јована,
0012 но немојте погубити Јована,
0013 жива к мени њега доведите."
0014 Брже оде дванес’ делијах,
0015 уфатише Поповић-Јована,
0016 доведоше своме цару жива,
0017 па му вели царе Сулејмане:
0018 "Потурчи се, Поповић-Јоване!
0019 А даћу ти три товара блага
0020 и даћу ти на Босну везирство
0021 без промјене за нашег вијека."
0022 Но вели му Поповић-Јоване:
0023 "Чу ли мене, царе господаре!
0024 Ја се не бих , царе, потурчио,
0025 потурчио, Христа погрдио,
0026 да ми дадеш и шест товар’ блага,
0027 да ми дадеш и све твоје царство,
0028 и да б’ знао да ћу погинути,
0029 на мукама душу испустити."
0030 То је цару врло жао било,
0031 пак оправи дванаес’ тураках,
0032 овако је њим’ заповидио:
0033 "Двије ватре наложите живе,
0034 међу ватре Јова положите,
0035 нек се мучи када се не турчи."
0036 Турци цара брже послушаше,
0037 наложише двије ватре живе,
0038 јадна Јова међу њих ставише.
0039 Ту долази Јованова мајка,
0040 још Јована жива застанула,
0041 за своје се лице дофаташе,
0042 низ лице јој крвца тецијаше,
0043 тер Јовану мајка бесједила:
0044 "Потурчи се, мој жалосни сине!
0045 Потурчи се ако знаш за бога!"
0046 То јој ништа Јован не слушаше,
0047 но на мајку криво погледаше,
0048 горијаше, гласа на пушташе.
0049 Мајка оде двору бијеломе,
0050 а кад било јутро освануло,
0051 подранила мајка Јованова,
0052 да покупи Јованове кости,
0053 да их стави у своја њедарца,
0054 да је жеља од Јована мине,
0055 ал’ ту сама с’ оградила црква,
0056 у њој Јован пјева летурђију,
0057 а на њему од злата одежда,
0058 ш њиме бјеху три анђела божја.
0059 Кад је виђе Поповић-Јоване,
0060 он је старој бесједио мајци:
0061 "Не ид’ амо, моја стара мајко!
0062 Ти си љуто богу згријешила,
0063 рекла си ми да се ја потурчим."
0064 Натраге се стара повратила,
0065 да се каје што је учинила,
0066 а посвети с’ Поповић-Јоване,
0067 тер ако је и заслужио је.



Извор[уреди]

Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. [Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.]