Ахметбего шећер кафу пије,
Кафу пије из златна филџана,
Своју љубу на крило држаше,
Љубјашеје, па јој говораше:
„О Бога ти, вјерна моја љубо!
„Што си тако у лишцу блиједа?
„Ал' си бл'једа у матере била?
„Ал' побл'јеђе, кад код мене дође?
„Јал' одмене ал' од страха мога?
„Ал' одмогачеста миловања?
„Ал' се твоме срцу додијало
„Све носећи дибу и кадифу?
„Ситан бисер и драго камење?“
Када њему кроз стид одговара:
„Ахметбего, драги господаре!
„Hјесам бл једа у матеребила,
„Већ поблјеђех, од кад тебе дођох,
„Не одтебе, ни од страха твога,
„Ни од твога честа миловања,
„Нит” се моме срцудодијало
„Све носећи дибу и кадифу,
„Ситан бисер и драго камење,
„Него од зла миле мајке твоје,
„Мајке твоје, а свекрве моје,
„Свеме коријутром и вечером:
„„Кучко једна, Ахмет беговице!
„„Што нијеси рухо сакупила,
„„Ахмет бегу вас род даровала?““
Ахмет бего њојзи одговара:
„Кад т' ускара мила мајка моја,
„Ти њој реци, моје миловање,
„У мог' бега има доста блага,
„Лако ми је рухо сакупити,
„Ахмет бегу вас роддаровати.
„Ако рече моја мила мајка:
„То је тебе бего сјетовао,
„Ти јој реци, вјерна моја љубо!
„Није мене бего сјетовао.“
Кадје сјутра јутро освануло,
Подранила Ахмет беговица,
Па ми буди своју свекрвицу:
„Устај нено! вакатћети проћи.“
Па седиже Ахмет бега мајка,
Из ибрика авдес узимала,
Снаха њојзи мараму држаше,
Она снахи тихо говораше:
„Кучко једна, милa снахо моја!
„Што нијеси рухо сакупила,
„Ахметбегу вас роддаровала?“
Њојзи вели Ахметбеговица:
„О Бога ми, моја свекрвице!
„У твог бега има доста блага,
„Лако ћемо рухо сакупити,
„Ахмет бегу вас род даровати.“
Јошт да вели Ахмет бега мајка:
„Кујо једна, Ахет беговице!
„То је тебе бего сјетовао.“
Она њојзи тихо проговара:
„Није мајко, живота митвога!“
Кадто зачу Ахмет бега мајка.
Црче када од љуте жалости.
Српске народне пјесме из Херцеговине (женске), за штампу их приредио Вук Стеф. Караџић, (Трошком народнијех пријатеља), у Бечу, у наклади Ане удове В. С. Караџића, 1866., стр. 55-57.
