Муж па муж

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ој синоћ се Дука Лека ожени,
А јутрос му ситна књига сустиже:
„Ајде Дука, ајде Лека, на војску.“
Дука Лека спрема коња, да иде,
Верна љуба држи коња и плаче:
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Ти опремаш добра коња на војску,
На ком' мене луду младу остављаш?“ —
„Остављам те твојој мајци и мојој.“ —
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Тешко мене код две мајке без тебе!“
Дука Лека спрема коња да иде,
Верна љуба држи коња и плаче:
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Ти опремаш добра коња на војску,
Код ког' мене луду младу остављаш?“ —
„Остављам те код твог оца и мога.“ —
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Тешко мене код два оца без тебе!“
Дука Лека спрема коња да иде,
Верна љуба држи коња и плаче:
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Ти опремаш добра коња на војску,
Код ког' мене луду младу остављаш?“ —
„Остављам те код твог брата и мога.“ —
„Јао Дука, јао Лека војвода!
Тешко мене код два брата без тебе!“

Види још[уреди]

Извор[уреди]

  • Караџић, В. С. 1824. Народне српске пјесме. Књига прва. Липисца. стр. 62–63.