Купало се девет ђевојака;
Свију девет на бријег испливало,
Сам’ остала Марица ђевојка:
И говори Марица ђевојка:
Ко би мене водом раставио, 5
Тај би моје лице обљубио.
Онуд' иде момче вараждинче:
Па Марицу водом раставило.
И говори момче вараждинче:
Дај Марице да ти љубим лице! 10
И говори Марица ђевојка:
Богме не дам момче вараждинче,
Док не дођем досред горе чарне,
Кад су дошли досред горе чарне,
И говори момче вараждинче: 15
Дај Марицв да ти љубим лице!
Богме не дам момче вараждинче,
Док не дођем досред поља равна.
Кад су дошли досред поља равна,
И говорн момче вараждинче: 20
Дај Марице да ти љубим лице!
Богме не дам момче вараждинче,
Док не дођем до ћаћина двора.
Кад су дошли до ћаћина двора,
И говори момче вараждинче: 25
Дај Марице да ти љубим лице!
Богме не дам момче вараждинче,
Док не дођем до мајкина тријемца.
Кад су дошли до мајкина тријемца:
Бјеж' Марица под мајчина крилца. 30
— Лако ти је бену преварити:
— Обећај му, што му дати не ћеш. —
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 68-69.
