Расла јела насред Сарајева,
На три стране разавила гране,
Како мајка ћери разудала:
Мару мору, а Марту Дунају,
Мудру Манду према Цариграду.
Мудро мајка сјетовала Манду:
"Мандалина, ћери материна,
Када будеш според Цариградом,
Спушти скерлет коњу до кољена,
Б'јелу свилу ниже од кољена,
Трепетљике на плећи јуначке;
Гледаће те сва царева војска
И сам царе кроз сребрна врата
И царица из зелене башче.
Гледаће те два царева сина,
Гледаће те кроз дв'је ките смиља,
Гледаће те дв'је цареве ћери,
Гледаће те кроз два огледала."
Кад је била мудра Мандалина,
Кад је била според Цариградом,
Спушта скерлет коњу до кољена,
Б'јелу свилу ниже од кољена,
Трепетљике на плећи јуначке.
Гледа Манду сва царева војска
И сам царе кроз сребрна врата
И царица из зелене башче.
Гледају је два царева сина,
Гледају је кроз дв'је ките смиља,
Гледају је дв'је цареве ћери,
Гледају је кроз два огледала.
Говорила царска вамилија:
"Мили Боже, чудна војводе,
Да нам оће да остане ође,
Дала би му по Левана града
И најљепшу леванску дјевојку!"
Ал' војвода неће ни да гледа.
