Rasla jela nasred Sarajeva,
Na tri strane razavila grane,
Kako majka ćeri razudala:
Maru moru, a Martu Dunaju,
Mudru Mandu prema Carigradu.
Mudro majka sjetovala Mandu:
"Mandalina, ćeri materina,
Kada budeš spored Carigradom,
Spušti skerlet konju do koljena,
B'jelu svilu niže od koljena,
Trepetljike na pleći junačke;
Gledaće te sva careva vojska
I sam care kroz srebrna vrata
I carica iz zelene bašče.
Gledaće te dva careva sina,
Gledaće te kroz dv'je kite smilja,
Gledaće te dv'je careve ćeri,
Gledaće te kroz dva ogledala."
Kad je bila mudra Mandalina,
Kad je bila spored Carigradom,
Spušta skerlet konju do koljena,
B'jelu svilu niže od koljena,
Trepetljike na pleći junačke.
Gleda Mandu sva careva vojska
I sam care kroz srebrna vrata
I carica iz zelene bašče.
Gledaju je dva careva sina,
Gledaju je kroz dv'je kite smilja,
Gledaju je dv'je careve ćeri,
Gledaju je kroz dva ogledala.
Govorila carska vamilija:
"Mili Bože, čudna vojvode,
Da nam oće da ostane ođe,
Dala bi mu po Levana grada
I najljepšu levansku djevojku!"
Al' vojvoda neće ni da gleda.
