Моћ љубави (Симон Грегорчич)
| Моћ љубави (Moč ljubezni) Писац: Симон Грегорчич, преводилац: Андра Гавриловић |
Месечеву сјајну зраку горе
Заљубљено гледа плаво море,
Да се здруж са њоме умилно,
Шест часова кипело је силно,
А шест других горко туговало,
Туговало, тужно јадовало,
Никад љубав своју не оставља,
Већ све јаче жеља му се јавља.
Шестог часа подиже се с нова
Пуно наде, пуно благослова
Подиже се — не може се дићи,
Нит’ састати нити горе прићи,
Море кипи, уздисаје гони,
Зраку сјајну тамна магла склони,
Али небо са надама благим
Кад не може састати се с драгим,
За толико силне уздисаје
Своје сузе сињем мору даје,
Споја ради — љубав мору хлади.
Када вода тол’ку љубав буди,
Та шта оста за срце у груди!
Извор[уреди]
1894. Босанска вила. Година девета, број 20, стр. 308.
|