Moć ljubavi (Simon Gregorčič)
| Moć ljubavi (Moč ljubezni) Pisac: Simon Gregorčič, prevodilac: Andra Gavrilović |
Mesečevu sjajnu zraku gore
Zaljubljeno gleda plavo more,
Da se združ sa njome umilno,
Šest časova kipelo je silno,
A šest drugih gorko tugovalo,
Tugovalo, tužno jadovalo,
Nikad ljubav svoju ne ostavlja,
Već sve jače želja mu se javlja.
Šestog časa podiže se s nova
Puno nade, puno blagoslova
Podiže se — ne može se dići,
Nit’ sastati niti gore prići,
More kipi, uzdisaje goni,
Zraku sjajnu tamna magla skloni,
Ali nebo sa nadama blagim
Kad ne može sastati se s dragim,
Za toliko silne uzdisaje
Svoje suze sinjem moru daje,
Spoja radi — ljubav moru hladi.
Kada voda tol’ku ljubav budi,
Ta šta osta za srce u grudi!
Izvor[uredi]
1894. Bosanska vila. Godina deveta, broj 20, str. 308.
|