Мољено недомољено
Хај, мјесече, зв'јездâ супарнице,
Помакни се небу на средину;
Милка сједи двору на прозору,
Да ја видим ње преб'јело лице,
Снијег-лице и модре очице,
Да их видим, да их се нагледим
При маштену блиставилу твоме:
При којем је љепше - што је л'јепо,
При којем је драже — што је драго,
И милије — што је срцу мило ! ....
Ал' мјесеце, — помркно, да Бог да!
Ти ми наглиш све ближе к западу;
Ил' се стидиш пред Милку изићи ;
Е је Милка од тебе милија,
И од сунца твог брата дичнија? —
