Мој завичај
| ←Старим путем | Мој завичај Писац: Милета Јакшић |
Стари орах→ |
Припека. Бескрајна ра̑ван...
Далеко на југу пењу се,
Расту облаци као планине.
Кадикад само блисне муња
Праћена дубоким звуком
Потмуле грмљавине
Ко̂ глуха топовска паљба,
Тутањ далеке битке.
А овде где ја стојим —
Тишина... ћутање
Зелених поља
На грдној омари.
Нигде жива створа...
Пуца од суше
Бела земљана кора.
Мирише спарена трава,
Врућ задах покошена сена.
Далеко негде у хладу
Мршавог дрвећа
Полегла дакћу стада:
Све заклона тражи
Од убиствене жеге.
Ни даха.
Трепери усијан ваздух
Као блистава пучина
Пролетњих вода...
Незаштићена од самртна жара
Беласају се околна села
С крилатим ветрењачама.
Тишина.
Тромо пролеће један лептир
Крај мога уха —
Чујем му удар крила...
Потмуло грми у даљини.
Извор[уреди]
- Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 124-125.
- Милета Јакшић: Песме, Матица Српска, Нови Сад, 1984, стр. 72
|