Moj zavičaj

←Starim putem

Moj zavičaj Pisac: Mileta Jakšić

Stari orah→

Pripeka. Beskrajna rȃvan...

Daleko na jugu penju se,
Rastu oblaci kao planine.
Kadikad samo blisne munja
Praćena dubokim zvukom
Potmule grmljavine
Kô gluha topovska paljba,
Tutanj daleke bitke.

A ovde gde ja stojim —
Tišina... ćutanje
Zelenih polja
Na grdnoj omari.

Nigde živa stvora...
Puca od suše
Bela zemljana kora.
Miriše sparena trava,
Vruć zadah pokošena sena.

Daleko negde u hladu
Mršavog drveća
Polegla dakću stada:
Sve zaklona traži
Od ubistvene žege.

Ni daha.

Treperi usijan vazduh
Kao blistava pučina
Proletnjih voda...

Nezaštićena od samrtna žara
Belasaju se okolna sela
S krilatim vetrenjačama.

Tišina.

Tromo proleće jedan leptir
Kraj moga uha —
Čujem mu udar krila...

Potmulo grmi u daljini.

Izvor

• Petrović, B. 1971. Srpska književnost u sto knjiga, knjiga 57: Pesnici 1. Novi Sad: Matica srpska, Srpska književna zadruga. str. 124-125.
• Mileta Jakšić: Pesme, Matica Srpska, Novi Sad, 1984, str. 72

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Mileta Jakšić, umro 1935, pre 89 godina.