Мој животе...

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Мој животе...  (1861) 
Писац: Владимир Васић


Мој животе, моје сунце јарко,
Зашт’ не сијаш као и до јако,
Зашт’ си слика црнијех облака,
Зашто пунан и препунан мрака?

Пун си тмине, пун си јада веља,
Пун си туге, пун мрачнијех жеља,
Пун си рана и горчине саме,
Ох животе, препун ли си таме!

Докле мислиш, куд се тако крећеш?
Да ли сунцу или гробу лећеш,
Збори штогод куда хоћеш тако,
Куда наглиш жељено и плахо?

Гробу је ли?... о, причекај мало!
Мило цвеће још није уцвало,
Нек бар оно једно другом шапти:
„Ту је цветак сузом покапати!”

У Лозници, 1861.

Извор[уреди]

1865. Песме Владимира Васића. Издане на свет након смрти његове. Земун: Штампарија И.К.Сопронова. стр. 99.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Владимир Васић, умро 1864, пре 158 година.