Moj živote...
| Moj živote... (1861) Pisac: Vladimir Vasić |
Moj živote, moje sunce jarko,
Zašt’ ne sijaš kao i do jako,
Zašt’ si slika crnijeh oblaka,
Zašto punan i prepunan mraka?
Pun si tmine, pun si jada velja,
Pun si tuge, pun mračnijeh želja,
Pun si rana i gorčine same,
Oh živote, prepun li si tame!
Dokle misliš, kud se tako krećeš?
Da li suncu ili grobu lećeš,
Zbori štogod kuda hoćeš tako,
Kuda nagliš željeno i plaho?
Grobu je li?... o, pričekaj malo!
Milo cveće još nije ucvalo,
Nek bar ono jedno drugom šapti:
„Tu je cvetak suzom pokapati!”
U Loznici, 1861.
Izvor[uredi]
1865. Pesme Vladimira Vasića. Izdane na svet nakon smrti njegove. Zemun: Štamparija I.K.Sopronova. str. 99.
|