Мојој лири

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Мојој лири
Писац: Душан Срезојевић



Мојој лири


Узвишен, силан, гневом наспрам зала,

Твој звук, о лиро! к'о небеска труба,

Пали духове жаром идеала;

Удахњујући снаге вечног дуба.


Труле безнадно традиције хуља.

Трус од јуриша наше храбре чете

Тамницу Људску из темеља љуља;

Док, фијучући, оркан бесно мете.


Одбијајући гневно заливене,

Неустрашива, ти предводиш Људе.

Калећи срца, проничући стене,

Твоји одјеци на Мисао буде.


Струнама твојим не требају венци.

Горди, за њима не пружајмо руку!

Млади и оилни, у охолој сенци

Стварајмо тешке песме које туку!


Ако каткад и посрнем, погођен,

Твој туч не мекша, снаге никад лишен.

Знај, то у теби, још сен, још нерођен,

Грми надчовек диван и узвишен!


Напомене[уреди]

Мојој лири. — Борба, 1912, III, 5, 6.

Извори[уреди]

  • ЗЛАТНИ ДАСИ. — Светлост, Крагујевац, 1975.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Срезојевић, умро 1916, пре 105 година.