Mojoj liri
| Mojoj liri Pisac: Dušan Srezojević |
Mojoj liri
Uzvišen, silan, gnevom naspram zala,
Tvoj zvuk, o liro! k'o nebeska truba,
Pali duhove žarom ideala;
Udahnjujući snage večnog duba.
Trule beznadno tradicije hulja.
Trus od juriša naše hrabre čete
Tamnicu Ljudsku iz temelja ljulja;
Dok, fijučući, orkan besno mete.
Odbijajući gnevno zalivene,
Neustrašiva, ti predvodiš Ljude.
Kaleći srca, proničući stene,
Tvoji odjeci na Misao bude.
Strunama tvojim ne trebaju venci.
Gordi, za njima ne pružajmo ruku!
Mladi i oilni, u oholoj senci
Stvarajmo teške pesme koje tuku!
Ako katkad i posrnem, pogođen,
Tvoj tuč ne mekša, snage nikad lišen.
Znaj, to u tebi, još sen, još nerođen,
Grmi nadčovek divan i uzvišen!
Napomene
[uredi]Mojoj liri. — Borba, 1912, III, 5, 6.
Izvori
[uredi]- ZLATNI DASI. — Svetlost, Kragujevac, 1975.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Srezojević, umro 1916, pre 108 godina.
|