Моја мисао (Осман Ђикић)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Моја мисао
Писац: Осман Ђикић


Osman Djikic.jpeg




        
МОЈА МИСАО

Под ударом тешким ја клонути нећу,
Што ми скоро вријеме на уздарје носи,
Ни у часу мучну вјечно небо клећу,
Нит ћу туга сузом око да ороси.

Усуде, потегни љуте биче своје,
Не поштеди, шибај, нек крв лије врела!
Али никад мисли, не помути моје
Нит очајем ведра набора ми чела.

Ја сам као стијена сурих наших брда
На којој се муња с громовима бије,
Али она стоји непомична тврда
И пркосећ главу у облаке вије.

Јест' ја чела ведра и мушкога ока,
Очекујем тешке часоге искушења;
Ја ћу у смрт поћи јуначкога крока —
Без суза и ваја, с пуно прегорјења!

Ал из крви моје као олуј јаки,
Мисô ће се винут про наших планина
Оживиће брда, планут камен сваки,
Освета ће љута стићи душманина.

(1910.)



Извор[уреди]

  • Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 259.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 108 година.