Море, зададе се т’ман облак,
испод село, под Билачу.
Море, тој не беше т’ман облак,
већ тој беше турска војска.
Право тегли за Билачу, 5
за Билачу, у чаршију,
у чаршију, по дућани,
по дућани, по меане.
Они тражив чојбашију,
чојбашију Баба Ружди. 10
Проговара Ферат чауш:
„Да си идеш у Агуша,
да му даваш тврду бесу,
да се дава и предава.“
Спазила га Агушица, 15
Агушица, Гарчинице,
Гарчиница потуркиња:
„Чујеш ли ме, дели-Агуш,
твоја кућа сардисана,
твоја деца поплакана, 20
твоја жена поругана!"
Проговара дели-Агуш:
„Чујеш ли ме, Гарчинице,
чујеш ли ме, потуркињо,
не се дајем и предајем, 25
ти ће пуниш, ја ће гађам!"
Пасе бише и убише,
и убија три сејмена.
Извикна се дели-Агуш:
„Чујеш ли ме, Ферат чауш, 30
да ми даваш тврду бесу:
не ме води кроз Билачу,
кроз Билачу, кроз чаршију,
да не гледав Билачани,
Билачани, сви Читаци, 35
и теј њине Читакиње,
да не гледав Читакиње,
Читакиње, кауркиње."
Агуш-ага је Турчин из Биљаче који се одметнуо од турске власти. Обешен је испред Хамама у Врању 1865. године, за време кратког задржавања у овом граду реформатора Мидхат-паше. Песма о Агушу је најоми-љенија народна песма у селима Прешевске Моравице.
