More, zadade se t’man oblak,
ispod selo, pod Bilaču.
More, toj ne beše t’man oblak,
već toj beše turska vojska.
Pravo tegli za Bilaču, 5
za Bilaču, u čaršiju,
u čaršiju, po dućani,
po dućani, po meane.
Oni traživ čojbašiju,
čojbašiju Baba Ruždi. 10
Progovara Ferat čauš:
„Da si ideš u Aguša,
da mu davaš tvrdu besu,
da se dava i predava.“
Spazila ga Agušica, 15
Agušica, Garčinice,
Garčinica poturkinja:
„Čuješ li me, deli-Aguš,
tvoja kuća sardisana,
tvoja deca poplakana, 20
tvoja žena porugana!"
Progovara deli-Aguš:
„Čuješ li me, Garčinice,
čuješ li me, poturkinjo,
ne se dajem i predajem, 25
ti će puniš, ja će gađam!"
Pase biše i ubiše,
i ubija tri sejmena.
Izvikna se deli-Aguš:
„Čuješ li me, Ferat čauš, 30
da mi davaš tvrdu besu:
ne me vodi kroz Bilaču,
kroz Bilaču, kroz čaršiju,
da ne gledav Bilačani,
Bilačani, svi Čitaci, 35
i tej njine Čitakinje,
da ne gledav Čitakinje,
Čitakinje, kaurkinje."
Napomene
Aguš-aga je Turčin iz Biljače koji se odmetnuo od turske vlasti. Obešen je ispred Hamama u Vranju 1865. godine, za vreme kratkog zadržavanja u ovom gradu reformatora Midhat-paše. Pesma o Agušu je najomi-ljenija narodna pesma u selima Preševske Moravice.
Pevači i kazivači
Reference
Izvor
Narodne pesme i basme južne Srbije, skupio i priredio Momčilo Zlatanović, Beograd, Srpska akademija nauka i umetnosti, 1994., str. 237.
