Морачани и Колашинци

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу


Морачани и Колашинци

0001 Књигу пише Радовић војвода
0002 На Јаворју зеленој планини,
0003 Те је ситну књигу оправио
0004 У Морачу качаницу тврду
0005 А на руке Мијату сердару:
0006 „Чујеш ли ме, Мијате сердаре!
0007 „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко казао,
0008 „Е сам шићар добар уводио?
0009 „Робе иде четрдест товара
0010 „Од Приштине града бијелога,
0011 „А ћерају Турци од Никшића,
0012 „Ту шићара доста за дружину;
0013 „Скупио сам амо крајичнике
0014 „Од Љевишта све ускоке листом:
0015 „Но покупи твоје крајичнике,
0016 „Мој сердару, листом Морачане,
0017 „Хитро хајде пољу Тушинскоме,
0018 „И поведи кнеза Пековића,
0019 „Не остави попа Драговића
0020 „На његова дебела дорина,
0021 „Ако буде ћерат’ ал’ бјежати,
0022 „Хоће нама доро требовати.”
0023 Кад Мијату глас и књига дође,
0024 И кад виђе, што му ситна каже,
0025 Он је танку књигу оправио
0026 У зелено поље Драговића:
0027 „Чујеш ли ме, попе Драговићу!
0028 „Како сјутра б’јели данак дође,
0029 „Ти појаши твојега дорина;
0030 „Хитро хајде пољу Тушинскоме,
0031 „Е смо шићар добар уводили.”
0032 Па се Мијат на ноге дигнуо
0033 И ђогата свога поклопио,
0034 Па на Свирке ишћера ђогина,
0035 Те дозива кнеза Пековића,
0036 Све му каже, што му књига пише,
0037 Пушке мећу, а из грла вичу,
0038 Даше гласе на четири стране,
0039 Окупише листом Морачане,
0040 И отолем с војском окренуше,
0041 А када су на планину били,
0042 На планину, на баре зелене,
0043 Ту их данак био оставио,
0044 А тамна их ноћца прифатила,
0045 На барама ноћцу преноћише,
0046 А у јутро рано подранише.
0047 А кад бише пољу Тушинскоме,
0048 Ту нађоше Радовић-војводу,
0049 Онђе њему помоћ називаше,
0050 Војвода им помоћ прифатио,
0051 Руке шире, у лице се љубе,
0052 За јуначко испитују здравље,
0053 Одоше се разговарат’ онђе.
0054 Доклем им се војска искупила,
0055 Онђе војску на број ударише:
0056 Седам стотин’ и седам јунака
0057 Убојника љута крајичника,
0058 Но је њима данак навалио,
0059 Вријеме је војсци полазити,
0060 Полазити војсци уз планину
0061 У Боровца на врх Буковице,
0062 Но се бјеху тешко уздртили,
0063 Ђе им нема попа на дорину,
0064 Па гледају често уз планину,
0065 Угледаше попа на дорину,
0066 Ђеце нешто води низ планину.
0067 А кад попе ка дружини дође,
0068 Помоћ даде, низ дората спаде,
0069 Онђе њему помоћ прифатише,
0070 Лијепо се с њиме поздравише,
0071 Оде попе прегледати војску,
0072 Па овако ријеч проговара:
0073 „Боже драги, огњевите војске.”
0074 Сједе попе у траву зелену,
0075 Преко крила тура џефердана,
0076 Па овако ријеч проговара:
0077 „Браћо моја и дружино драга!
0078 „Куд сте ову војску окренули?”
0079 А рече му Мина и Мијате:
0080 „Јес’ ли чуо, је л’ ти ко казао.
0081 „Е су нама гласи допанули
0082 „Од нашега главна пријатеља,
0083 „Робе иде четрдест товара
0084 „Од Приштине града бијелога,
0085 „А ћерају Турци од Никшића,
0086 „Хоће сјутра у Језера равна,
0087 „Да идемо, да им ударимо,
0088 „Ту шићара доста за дружину.”
0089 Гротко им се попе насмијао,
0090 Па овако ријеч говорио:
0091 „Браћо моја, луде ти не нађох!
0092 „За што ће ви мријет’ даганџије
0093 „И свилари, који мјере свилу?
0094 „Да хоћете мене послушати,
0095 „Ја бих ову војску окренуо
0096 „На нашега старога крвника,
0097 „Крвавоме граду Колашину,
0098 „Који су нам много јада дали,
0099 „Да на једно село ударимо.
0100 „На пространу Штитарицу равну,
0101 „Да крвничке куће похарамо
0102 „А живијем огњем заватримо,
0103 „Окупимо робље и пљенове,
0104 „А бијемо боја с јунацима:
0105 „Ево данас не пуна година,
0106 „Од како смо боја пожељели,
0107 „Да се сјутра с њима изиграмо
0108 „По планини равној Сињавини.”
0109 Но дружина много проговара:
0110 „Чујете ли, наши поглавари!
0111 „Колашинци с’ од боја јунаци,
0112 „Сјутра ћемо тамо изгинути.”
0113 А на то им попе одговара:
0114 „Браћо моја и дружино драга!
0115 „Који жали јуначкога меса,
0116 „Нек’ не иде нигде на Турчина.
0117 „На Турчина љута Колашинца.”
0118 Таде рече Мијате сердаре:
0119 „Устај попе на ноге лагане,
0120 „Те потражи лаке калаузе,
0121 „Баш хоћемо Штитарици равној.”
0122 То је попе једва дочекао,
0123 Од земље је на ноге скочио,
0124 А дората свога поклопио,
0125 Па повикну грлом и авазом,
0126 И дозива Баковића Лаза:
0127 „Чујеш ли ме, Баковићу Лазо!
0128 „Зови Лазо Томов-Петронију,
0129 И позови Лазовића Рада,
0130 „Зови Лазо Чулковић-Милоша:
0131 „Сва четири јесте ускочили
0132 „Од простране Штитарице равне,
0133 „Калауз’те нама уз планину,
0134 „Е хоћемо Штитарици равној:
0135 „Ако Бог да и срећа јуначка,
0136 „Сјутра ћемо њима ударити.
0137 „Брате Лазо, су четири стране.”
0138 То кад зачу Баковићу Лазо,
0139 То је Лазо једва дочекао.
0140 Од земље је на ноге скочио,
0141 Узе шару преко половине,
0142 Заскака се Лазо низ планину,
0143 Како јелен од седам година,
0144 А за њиме до три калауза,
0145 А за њиме три главна јунака
0146 На три коња кано горске виле,
0147 А за њима остала крајина,
0148 Сињавину пријеђоше равну,
0149 А када су у Мулече били,
0150 Ту их био данак оставио,
0151 А тамна их ноћца прифатила,
0152 Ту заставу тврду оставише,
0153 На заставу Пековић-Станишу:
0154 На четворо дијелише војску
0155 За четири лака калауза,
0156 Окренуше низ гору зелену,
0157 Док сидоше Штитарици равној.
0158 Кад у јутро био данак дође,
0159 Јединога Бога поменуше.
0160 Су четири стране ударише:
0161 Многе Турске куће похараше
0162 И живијем огњем заватрише,
0163 Од Тураках штету учинише,
0164 Ал’ делија Чулковић Милошу
0165 Двије русе уграбио главе;
0166 Окупише робље и пљенове,
0167 Окренуше уз гору зелену,
0168 А напријед војска и пљенови,
0169 У заплеће убојни јунаци,
0170 Те се огњем бране из пушака.
0171 А када су на Мулече били,
0172 Ту их многи Турци сустигнули
0173 Од простране Штитарице равне
0174 И од поља иза Штитарице,
0175 Од Вранеша и од Рогалева,
0176 Побише се огњем из пушака,
0177 Поћераше уз планину војску,
0178 А када су код Понора били,
0179 Виче попе са коња дорина:
0180 „Браћо моја, ако Бога знате!
0181 „Многи су се Турци прикупили,
0182 „Хоће нама штету учинити;
0183 „Већ на прси да им ударимо:
0184 „Да ми ове Турке рашћерамо
0185 „Уз Мулече зелену планину.”
0186 Па на дору дизгин поткупио.
0187 Ватио га бакрачлијом сјајном,
0188 И на Турке наћера дорина,
0189 Дочекаше љути Колашинци,
0190 Те на попа огањ наложише,
0191 Ема попу добри Бог помага,
0192 Ниједна га пушка не погађа,
0193 Ни под њиме дебела дорина,
0194 Ту испали бистра џефердана
0195 И четири кубурлије мале,
0196 Дофати се сабље оковане,
0197 Па кроз Турке проћера дорина,
0198 Заклопила остала крајина,
0199 Не даше им пушке напунити,
0200 У Мулече Турци побјегнуше,
0201 А ћера их Брђанија љута,
0202 Уз Мулече Турке рашћераше,
0203 И от’ле се натраг повратише.
0204 А када су на Поноре били.
0205 Ђе се стају до пута четири,
0206 Скупила се војска и пљенови,
0207 Не да ти се оком нагледати
0208 И ушима онђе наслушати:
0209 Стоји вриска коња и волова,
0210 Стоји блека овце и јагњади,
0211 Стоји писка робља од Турака.
0212 Проговара Мијате сердаре:
0213 „Браћо моја, ако Бога знате!
0214 „Да пуштимо робље од Турака,
0215 „С Турцима смо вјеру уфатили,
0216 „Да се с њима нигда не робимо.”
0217 То рекоше, магбул учинише,
0218 Низ планину робље оправише.
0219 Гачанине Јакша проговара,
0220 И запита Мијата сердара:
0221 „Куда ћемо окренути мала?”
0222 А рече му Мијат са ђогина:
0223 „Ћерај мала на Грково равно
0224 „А с Гркова преко Потркова.”
0225 Проговара попе са дорина,
0226 И дозива свога побратима,
0227 Побратима Јакшу Гачанина:
0228 „Ти не иди на Грково равно,
0229 „Из Гркова преко Потркова,
0230 „Престић’ ће вас буљумбаша Мехо
0231 „Су његове до три породице,
0232 „Су његових четрдест Пепића,
0233 „С буљумбашом двије породице
0234 „Ал-Омери сиви соколови,
0235 „Још Пијуци ка’ од горе вуци:
0236 „Отеће вам плијен у планини,
0237 „Од дружине штету учинити;
0238 „Узми, побро, друга половину,
0239 „И поћерај мала великога,
0240 „Бјежи шњиме низа Шиљежаре
0241 „Преко поља на Шљемена равна,
0242 „Са Шљемена пољу Тушинскоме,
0243 „А из поља у Тушину равну,
0244 „Ми ћемо ти остат’ у заплећа,
0245 „Да бијемо боја низ планину.”
0246 То кад зачу Јакша Гачанине,
0247 Ту преврије половину друга
0248 И поћера великога мала,
0249 Шњим побјеже низа Шиљежаре,
0250 А осташе бирани јунаци,
0251 На плећи им навалише Турци,
0252 Те се бију огњем из пушака
0253 Низ Поноре три дебела сата.
0254 Кад погледа Радовић војвода
0255 Са мркова коња широкога,
0256 И угледа стотину коњика,
0257 Широкога друма претекоше,
0258 Метеризе тврде уфатише,
0259 Међу собом те их опколише,
0260 Па дружини ријеч проговара:
0261 „Браћо моја, ако Бога знате!
0262 „Турци нама друма претекоше,
0263 „Метеризе тврде уфатише,
0264 „Међу собом те нас опколише.”
0265 Кад погледа попе са дорина,
0266 И угледа буљумбашу Меха
0267 Су његове до три породице,
0268 Вруће су га пјене попануле,
0269 Па својега устави дорина,
0270 Па он стаде мислит’ и размишљат’,
0271 Све је мисли на једио смислио,
0272 На дорату дизгин попуштио,
0273 Право друмом наћера дорина,
0274 А под руком носи џефердана,
0275 А с дората ријеч проговара:
0276 „Стан”, Турчине, буљумбаша Мехо!
0277 „Не ћеш мене друма затворити
0278 „Без мртвијех и без рањенијех.”
0279 Дочека га стотина Турака,
0280 Опалише стотину пушака,
0281 Ема попу драги Бог помага,
0282 Ни једна га пушка не погађа,
0283 Ни под њиме дебела дорина;
0284 Ту испали бистра џефердана
0285 И четири кубурлије мале,
0286 Дофати се сабље оковане,
0287 Па на Турке наћера дорина,
0288 А склопи га остала крајина,
0289 Не даше им пушке напунити,
0290 Уз планину побјегоше Турци,
0291 А ћера их Брђанија љута;
0292 Но да видиш попа на дорину.
0293 Како ћера Турке уз планину,
0294 Носи сабљу у десници руци!
0295 Но је попу лоша срећа била:
0296 Кад је мало понапријед било,
0297 На љуту је гују нагазио,
0298 Љуту гују у зеленој трави,
0299 На Турчина Хусовић Јашара,
0300 Дочека га силан Јашар-ага,
0301 Дочека га из зелене траве
0302 И с његовом брешком од образа,
0303 Од образа брешком заватрио,
0304 Добро га је Турчин погодио;
0305 Проломи му токе на прсима,
0306 Помијеша сребро и олово;
0307 Ема попу драги Бог помага,
0308 Те његово месо не пробија,
0309 Ема га је љуто забољело,
0310 Па се смете на коњу дорину,
0311 А погледа с десна на лијево,
0312 Поред себе бјеше угледао
0313 Побратима Рада Таушана,
0314 Па с дората силом проговара:
0315 „Удри Раде, Богом побратиме!
0316 „Јест ме Турчин љуто обранио.”
0317 Но да видиш Рада Таушана!
0318 Од образа ватри џеферданом
0319 На Турчина Хусовић-Јашара,
0320 Тешко га је умор освојио,
0321 Не погоди Хусовић-Јашара,
0322 Но крај њега момче Требалевче,
0323 Сломио му ногу у кољену,
0324 Рањена га Турци дофатише,
0325 У шкрипину момче затурише,
0326 Уз планину побјегоше Турци,
0327 А ћера их Брђанија љута.
0328 Док догнаше до Гркова Турке,
0329 А када су код Гркова били,
0330 Отеше им тридест седленика,
0331 И отлем се натраг повратише;
0332 А кад бише пољу Шиљежару,
0333 Но да видиш Радовић-војводу!
0334 Окренуо широка мркова
0335 Право пољем низа Шиљежаре,
0336 А попе га са дората виче:
0337 „Не уз поље Радовић-војвода!
0338 „Малић имаш у планини друга,
0339 „Многи су се Турци прикупили,
0340 „Опколиће у пољу широку,
0341 „Хоће нама штету учинити,
0342 „Држ’ се тврђе Старца великога.”
0343 То кад зачу Радовић војвода.
0344 Уза Старце окрену мркова
0345 А за њиме остала дружина,
0346 Сустигоше лаки Колашинци,
0347 Те се бију огљем из пушака
0348 Уза Старце три дебела сата,
0349 А многи се Турци прикупише,
0350 Прикупише, те их опколише,
0351 Пресипљу их огњем жестокијем,
0352 Браћо моја, су четири стране,
0353 А бране се на четири стране;
0354 Тешко су им додијали Турци,
0355 Тешко их је умор освојио,
0356 Шала није ни четири сата,
0357 Да камо ли двадест и четири,
0358 Како војска није починула
0359 Нити гладна хљеба заложила,
0360 Ни уморна воде напојила,
0361 Од жеђе им уста испуцала,
0362 А низ прси крвца оборила,
0363 А њино је лице поцрњело
0364 Од брзога праха и олова,
0365 Ту друг друга познат’ не могаше.
0366 Но да видиш буљумбаше Меха
0367 Су његових стотину коњика!
0368 На то боја не окреће главу,
0369 Но пролеће пољем Шиљежаром,
0370 Ћера Мехо мала великога,
0371 Одмакао пред дружином Мехо;
0372 А када је за Шљемена био,
0373 У задњи је плијен угазио,
0374 Па пролази шарена говеда,
0375 Сва је њега војска угледала:
0376 На Меху је црвена долама,
0377 А под њиме црвени дорине,
0378 Одоше се разговарат’ шњиме:
0379 „Ћерај, попе, шарена говеда.”
0380 Но да видиш буљумбаше Меха!
0381 Са рамена скида џефердана,
0382 Па овако ријеч проговара:
0383 „Кога хоћеш запопити, курво?
0384 „Данас сам ти, попе, изгубио,
0385 „Изгубио Мину и Мијата
0386 „И сву њину осталу дружину.”
0387 Џеферданом у њих заватрио,
0388 А сустиже стотина коњика,
0389 А кад војска ријеч разумјела,
0390 И многе је Турке угледала,
0391 Оставише великога мала,
0392 Побјегоше низ планину равну.
0393 Онђе Турци мала прифатише.
0394 И отлем га натраг повратише,
0395 Окренуше пољу Шиљежару,
0396 Угледа их Раде Таушане,
0397 Па повикну Мину и Мијата:
0398 „Браћо моја, ако Бога знате!
0399 „Дружина је наша изгинула,
0400 „Отели су мала великога,
0401 „Браните се огњем од Турака,
0402 „Пуштите ми половину друга,
0403 „Е ћу с Мехом мала дијелити.”
0404 А кад зачу Мина и Мијате,
0405 Те се огњем од Турака бране,
0406 Даше Раду половину друга,
0407 Грлом Раде Таушане виче:
0408 „Стан’, Турчине, буљумбаша Мехо!
0409 „Не ћеш угнат’ мала великога
0410 „Без мртвијех и без рањенијех.”
0411 Па потеже ножа пламенога.
0412 И на Турке јуриш учинио,
0413 Поред њега Вуксанов Јоване,
0414 С друге стране Бошко Секулићу,
0415 Одмакао попе Драговићу,
0416 Угледа га буљумбаша Мехо,
0417 Па с дората ријеч проговара:
0418 „Не напријед, попе Драговићу!
0419 „Ја сам чуо, фали те крајина,
0420 „Ал’ ни мене не куди дружина,
0421 „Ја ћу тебе у сретање доћи,
0422 „Чекај саде, ето мене на те.”
0423 Па пут њега нагони дорина,
0424 Но га попе хитро дочекује
0425 Из његова бистра џефердана,
0426 Од образа заватрио шњиме,
0427 Тешко га је умор освојио,
0428 Не погоди на коњу Турчина,
0429 Но под њиме дебела дорина,
0430 Под њим паде на зелену траву,
0431 Буљумбашу дорат притиснуо,
0432 Не може се Турчин извадити,
0433 Радује се попе Драговићу,
0434 На Турчина јуриш учинио,
0435 И понио сабљу оковану,
0436 Да Турчину одсијече главу,
0437 Не даду га љути Колашинци,
0438 Но га огњем из пушака бране,
0439 Извадише буљумбашу Меха
0440 Испод коња дебела дорина;
0441 Побише се огњем из пушака,
0442 Побише се, те се пом’јешаше,
0443 На љуто се гвожђе ударише
0444 И најпосље студеним камењем,
0445 И отеше мала од Турака,
0446 Међу собом те их опколише,
0447 Метеризе тврде уфатише,
0448 Па се бране на четири стране
0449 Колашинци како мрки вуци,
0450 Колашинци те се искорише,
0451 На Брђане јуриш учинише,
0452 И отеше мала великога.
0453 А што ћу ти више кажевати:
0454 Три пута су Турци отимали,
0455 А Брђани трипут у Турака,
0456 И четвртом мала им отеше,
0457 За Шљемена плијен затурише,
0458 Метеризе тврде уфатише,
0459 Те се огњем од Турака бране,
0460 Многу штету од Турака граде;
0461 А кад виђе буљумбаша Мехо,
0462 Е брђани плијен отераше,
0463 А штету му од дружине граде,
0464 С Брђанима боја раскидоше,
0465 Низ планину Турци окренуше.
0466 Но да видиш Кречка Кнежевића!
0467 Метериза свога оставио,
0468 Пламенога ножа извадио,
0469 Па он Меха зове на мегдана,
0470 Јунак бјеше буљумбаша Мехо,
0471 Ђе га влашка ријеч затакнула,
0472 Окрену се к њему у сретање,
0473 Грлом виче попе Драговићу:
0474 „Не напријед, Кречко Кнежевићу!
0475 „Е ћеш сада изгубити главу.”
0476 За то Кречко ни хабера нема,
0477 На Турчина јуриш учинио,
0478 Пуче танка пушка од Турака,
0479 Те погоди Кречка Кнежевића
0480 По сред паса, да не дава гласа,
0481 Мртав паде у траву зелену;
0482 Радује се буљумбаша Мехо,
0483 На Кречка је јуриш учинио,
0484 И понио сабљу оковану,
0485 Да он Кречку одсијече главу,
0486 Не даду га посјећ’ Морачани,
0487 Но га огњем из пушака бране;
0488 Ту по једном пушке изметнуше,
0489 Метеризе тврде оставише,
0490 А пламене ноже повадише
0491 И на Турке јуриш учинише,
0492 Кнежевића, Кречка уграбише,
0493 На готова коња натурише,
0494 Низ планину Кречка оправише,
0495 Метеризе опет уфатише,
0496 Те се огњем од Турака бране.
0497 Опет Турци боја раскидоше,
0498 Низ планину Турци окренуше,
0499 Но да видиш Аћима Костића!
0500 Метериза свога оставио,
0501 Пламенога ножа извадио,
0502 Па он Меха зове на мегдана.
0503 Јунак бјеше буљумбаша Мехо,
0504 Ђе га влашка ријеч достигнула,
0505 Онђе стаде њему на биљегу,
0506 Грлом виче попе Драговићу:
0507 „Не напријед Аћиме Костићу,
0508 „Е ћеш саде изгубити главу.”
0509 За то Аћим ни хабера нема,
0510 На Турчина јуриш учинио,
0511 Пуче танка пушка од Турака,
0512 Те Аћима пушка погодила,
0513 Љута га је рана допанула,
0514 Баш од које пребољети не ће,
0515 Тек утече рањен у дружину.
0516 А дружина њега дочекаше,
0517 На готова коња натурише,
0518 Низ планину њега оправише:
0519 Метеризе опет уфатише;
0520 Опет Турци боја раскидоше,
0521 Низ планину Турци окренуше.
0522 Но да видиш попа Драговића!
0523 Метериза свога оставио,
0524 Па искочи на плочу студену,
0525 Прегледује Турке низ планину,
0526 Како носе мртве и рањене,
0527 Кад погледа с десна на лијево,
0528 Угледао тридесет Турака,
0529 Који прије нијесу стизали,
0530 Ни стизали, ни у боју били,
0531 Пред њима је Турчин одмакнуо,
0532 Силно Туре Змајо барјактаре,
0533 На вранчићу ка’ на горској вили,
0534 Угледао попа у долами,
0535 Турчин мњаше, да је буљумбаша,
0536 Према њему ишћера вранчића,
0537 Па одсједе уморнога вранца,
0538 Отиде се разговарат’ шњиме:
0539 „А за Бога, буљумбаша Мехо!
0540 „Зар ти власи плијен оћераше?”
0541 Попе мучи, ништа не говори,
0542 На Турчина десном руком маше,
0543 К њему Змајо барјактаре пође,
0544 А за собом вранчића поведе,
0545 Не хоће се повести вранчићу,
0546 Клетан му се вранац уморио,
0547 На вранца се Турчин обазрио,
0548 А попе му очи преварио,
0549 Пак ухита, ватри џеферданом,
0550 Планина га бјеше преварила,
0551 Те Турчина пушка потурила,
0552 Обје му је бедре саломила,
0553 Паде Змајо у траву на главу,
0554 Радује се попе Драговићу,
0555 На Турчина јуриш учинио
0556 И понио сабљу оковану,
0557 Да Турчину одсијече главу,
0558 Ал’ га срете тридесет Турака,
0559 Опколише попа у долини,
0560 Пресипљу га огњем жестокијем,
0561 Ту хоћаше изгубити главу,
0562 Но је попу добра срећа била,
0563 Те се бјеше близу намјерио
0564 С десне стране Мијате сердаре
0565 А с лијеве Раде Таушане,
0566 Те га огњем из пушака бране,
0567 И утече попе у дружину,
0568 Барјактара Турци дофатише,
0569 На вранчића коња натурише,
0570 Низ планину шњиме побјегоше,
0571 Турци тамо, Брђани овамо.
0572 Кад су пољу Тушинскоме били
0573 И у пољу плијен сустигнули,
0574 Доклем Турчин са Шљемена викну,
0575 Силан Турчин буљумбаша Мехо,
0576 И овако Турчин проговара:
0577 „Чујеш ли ме, попе Драговићу!
0578 „А тако ти Бога истинога!
0579 „И тако ти јеванђеља твога!
0580 „Што те питам, да ми право кажеш,
0581 „Колико је тамо погинуло
0582 „Од нашега огња великога?
0583 „Колико ли има рањеника?”
0584 А Турчину попе одговара:
0585 „О Турчине буљумбаша Мехо!
0586 „А тако ми Бога истинога!
0587 „И тако ми јеванђеља мога!
0588 „Кад ме питаш, право ћу ти казат’:
0589 „Погибе нам Рубежанин Миро
0590 „Под бијелом Ћатовића кулом,
0591 „У планину, у боју жестоком;
0592 „Погибе нам Кречко Кнежевићу,
0593 „А рањен је Аћиме Костићу,
0594 „Љута га је рана допанула,
0595 „Баш од које пребољети не ће,
0596 „Још седморо похарно момчади,
0597 „А ниједно умријети не ће.
0598 „Но Турчине, буљумбаша Мехо!
0599 „А тако ти Бога истинога!
0600 „А тако ти дина и амана!
0601 „Кажи право, тако био здраво!
0602 „Колико је вама погинуло
0603 „Од нашега огња маленога?
0604 „Колико ли има рањеника.”
0605 Проговара буљумбаша Мехо:
0606 „А тако ми Бога истинога!
0607 „И тако ми дина и амана!
0608 „Хоћу право, тако био здраво!
0609 „Дван’ест јесте мртвијех Турака,
0610 „А двадесет и шест рањеника,
0611 „Још су многе куће похаране
0612 „И живијем огњем изгореле,
0613 „Оћерасте мала великога:
0614 „Три хиљаде и седам стотина,
0615 „Седам стотин’ коња и говеда;
0616 „И све бих ви опростио, каже,
0617 „Но не могу јаде опростити,
0618 „Отесте нам тридест седленика
0619 „У планини бојем жестокијем.”
0620 Таде попе пође низ планину,
0621 А запјева грлом бијелијем:
0622 „Мили Боже, на свему ти фала!
0623 „А добар ти шићар задобисмо.
0624 „Задобисмо, ема и платисмо:
0625 „Кнежевића Кречка изгубисмо,
0626 „Свој крајини крило обломисмо.”
0627 Па сидоше у Тушину равну
0628 Под бијелу Церовића кулу,
0629 Кнежевића Кречка ожалише,
0630 Ожалише, па га укопаше
0631 У Тушини пред бијелом црквом,
0632 Ноћас Кречка, а сјутра Аћима.
0633 Великога мала дијелише,
0634 Рањеника седам понијеше
0635 У Морачу, те их извидаше.
0636 То је било, није давно било,
0637 Скоро било, сад се спомињало,
0638 Вама пјесма, а помоћ од Бога!



Извор[уреди]

Вук IV - Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета, Београд 1986-1988.