Moračani i Kolašinci
0001 Knjigu piše Radović vojvoda
0002 Na Javorju zelenoj planini,
0003 Te je sitnu knjigu opravio
0004 U Moraču kačanicu tvrdu
0005 A na ruke Mijatu serdaru:
0006 „Čuješ li me, Mijate serdare!
0007 „Jes’ li čuo, je l’ ti ko kazao,
0008 „E sam šićar dobar uvodio?
0009 „Robe ide četrdest tovara
0010 „Od Prištine grada bijeloga,
0011 „A ćeraju Turci od Nikšića,
0012 „Tu šićara dosta za družinu;
0013 „Skupio sam amo krajičnike
0014 „Od Ljevišta sve uskoke listom:
0015 „No pokupi tvoje krajičnike,
0016 „Moj serdaru, listom Moračane,
0017 „Hitro hajde polju Tušinskome,
0018 „I povedi kneza Pekovića,
0019 „Ne ostavi popa Dragovića
0020 „Na njegova debela dorina,
0021 „Ako bude ćerat’ al’ bježati,
0022 „Hoće nama doro trebovati.”
0023 Kad Mijatu glas i knjiga dođe,
0024 I kad viđe, što mu sitna kaže,
0025 On je tanku knjigu opravio
0026 U zeleno polje Dragovića:
0027 „Čuješ li me, pope Dragoviću!
0028 „Kako sjutra b’jeli danak dođe,
0029 „Ti pojaši tvojega dorina;
0030 „Hitro hajde polju Tušinskome,
0031 „E smo šićar dobar uvodili.”
0032 Pa se Mijat na noge dignuo
0033 I đogata svoga poklopio,
0034 Pa na Svirke išćera đogina,
0035 Te doziva kneza Pekovića,
0036 Sve mu kaže, što mu knjiga piše,
0037 Puške meću, a iz grla viču,
0038 Daše glase na četiri strane,
0039 Okupiše listom Moračane,
0040 I otolem s vojskom okrenuše,
0041 A kada su na planinu bili,
0042 Na planinu, na bare zelene,
0043 Tu ih danak bio ostavio,
0044 A tamna ih noćca prifatila,
0045 Na barama noćcu prenoćiše,
0046 A u jutro rano podraniše.
0047 A kad biše polju Tušinskome,
0048 Tu nađoše Radović-vojvodu,
0049 Onđe njemu pomoć nazivaše,
0050 Vojvoda im pomoć prifatio,
0051 Ruke šire, u lice se ljube,
0052 Za junačko ispituju zdravlje,
0053 Odoše se razgovarat’ onđe.
0054 Doklem im se vojska iskupila,
0055 Onđe vojsku na broj udariše:
0056 Sedam stotin’ i sedam junaka
0057 Ubojnika ljuta krajičnika,
0058 No je njima danak navalio,
0059 Vrijeme je vojsci polaziti,
0060 Polaziti vojsci uz planinu
0061 U Borovca na vrh Bukovice,
0062 No se bjehu teško uzdrtili,
0063 Đe im nema popa na dorinu,
0064 Pa gledaju često uz planinu,
0065 Ugledaše popa na dorinu,
0066 Đece nešto vodi niz planinu.
0067 A kad pope ka družini dođe,
0068 Pomoć dade, niz dorata spade,
0069 Onđe njemu pomoć prifatiše,
0070 Lijepo se s njime pozdraviše,
0071 Ode pope pregledati vojsku,
0072 Pa ovako riječ progovara:
0073 „Bože dragi, ognjevite vojske.”
0074 Sjede pope u travu zelenu,
0075 Preko krila tura džeferdana,
0076 Pa ovako riječ progovara:
0077 „Braćo moja i družino draga!
0078 „Kud ste ovu vojsku okrenuli?”
0079 A reče mu Mina i Mijate:
0080 „Jes’ li čuo, je l’ ti ko kazao.
0081 „E su nama glasi dopanuli
0082 „Od našega glavna prijatelja,
0083 „Robe ide četrdest tovara
0084 „Od Prištine grada bijeloga,
0085 „A ćeraju Turci od Nikšića,
0086 „Hoće sjutra u Jezera ravna,
0087 „Da idemo, da im udarimo,
0088 „Tu šićara dosta za družinu.”
0089 Grotko im se pope nasmijao,
0090 Pa ovako riječ govorio:
0091 „Braćo moja, lude ti ne nađoh!
0092 „Za što će vi mrijet’ dagandžije
0093 „I svilari, koji mjere svilu?
0094 „Da hoćete mene poslušati,
0095 „Ja bih ovu vojsku okrenuo
0096 „Na našega staroga krvnika,
0097 „Krvavome gradu Kolašinu,
0098 „Koji su nam mnogo jada dali,
0099 „Da na jedno selo udarimo.
0100 „Na prostranu Štitaricu ravnu,
0101 „Da krvničke kuće poharamo
0102 „A živijem ognjem zavatrimo,
0103 „Okupimo roblje i pljenove,
0104 „A bijemo boja s junacima:
0105 „Evo danas ne puna godina,
0106 „Od kako smo boja poželjeli,
0107 „Da se sjutra s njima izigramo
0108 „Po planini ravnoj Sinjavini.”
0109 No družina mnogo progovara:
0110 „Čujete li, naši poglavari!
0111 „Kolašinci s’ od boja junaci,
0112 „Sjutra ćemo tamo izginuti.”
0113 A na to im pope odgovara:
0114 „Braćo moja i družino draga!
0115 „Koji žali junačkoga mesa,
0116 „Nek’ ne ide nigde na Turčina.
0117 „Na Turčina ljuta Kolašinca.”
0118 Tade reče Mijate serdare:
0119 „Ustaj pope na noge lagane,
0120 „Te potraži lake kalauze,
0121 „Baš hoćemo Štitarici ravnoj.”
0122 To je pope jedva dočekao,
0123 Od zemlje je na noge skočio,
0124 A dorata svoga poklopio,
0125 Pa poviknu grlom i avazom,
0126 I doziva Bakovića Laza:
0127 „Čuješ li me, Bakoviću Lazo!
0128 „Zovi Lazo Tomov-Petroniju,
0129 I pozovi Lazovića Rada,
0130 „Zovi Lazo Čulković-Miloša:
0131 „Sva četiri jeste uskočili
0132 „Od prostrane Štitarice ravne,
0133 „Kalauz’te nama uz planinu,
0134 „E hoćemo Štitarici ravnoj:
0135 „Ako Bog da i sreća junačka,
0136 „Sjutra ćemo njima udariti.
0137 „Brate Lazo, su četiri strane.”
0138 To kad začu Bakoviću Lazo,
0139 To je Lazo jedva dočekao.
0140 Od zemlje je na noge skočio,
0141 Uze šaru preko polovine,
0142 Zaskaka se Lazo niz planinu,
0143 Kako jelen od sedam godina,
0144 A za njime do tri kalauza,
0145 A za njime tri glavna junaka
0146 Na tri konja kano gorske vile,
0147 A za njima ostala krajina,
0148 Sinjavinu prijeđoše ravnu,
0149 A kada su u Muleče bili,
0150 Tu ih bio danak ostavio,
0151 A tamna ih noćca prifatila,
0152 Tu zastavu tvrdu ostaviše,
0153 Na zastavu Peković-Stanišu:
0154 Na četvoro dijeliše vojsku
0155 Za četiri laka kalauza,
0156 Okrenuše niz goru zelenu,
0157 Dok sidoše Štitarici ravnoj.
0158 Kad u jutro bio danak dođe,
0159 Jedinoga Boga pomenuše.
0160 Su četiri strane udariše:
0161 Mnoge Turske kuće poharaše
0162 I živijem ognjem zavatriše,
0163 Od Turakah štetu učiniše,
0164 Al’ delija Čulković Milošu
0165 Dvije ruse ugrabio glave;
0166 Okupiše roblje i pljenove,
0167 Okrenuše uz goru zelenu,
0168 A naprijed vojska i pljenovi,
0169 U zapleće ubojni junaci,
0170 Te se ognjem brane iz pušaka.
0171 A kada su na Muleče bili,
0172 Tu ih mnogi Turci sustignuli
0173 Od prostrane Štitarice ravne
0174 I od polja iza Štitarice,
0175 Od Vraneša i od Rogaleva,
0176 Pobiše se ognjem iz pušaka,
0177 Poćeraše uz planinu vojsku,
0178 A kada su kod Ponora bili,
0179 Viče pope sa konja dorina:
0180 „Braćo moja, ako Boga znate!
0181 „Mnogi su se Turci prikupili,
0182 „Hoće nama štetu učiniti;
0183 „Već na prsi da im udarimo:
0184 „Da mi ove Turke rašćeramo
0185 „Uz Muleče zelenu planinu.”
0186 Pa na doru dizgin potkupio.
0187 Vatio ga bakračlijom sjajnom,
0188 I na Turke naćera dorina,
0189 Dočekaše ljuti Kolašinci,
0190 Te na popa oganj naložiše,
0191 Ema popu dobri Bog pomaga,
0192 Nijedna ga puška ne pogađa,
0193 Ni pod njime debela dorina,
0194 Tu ispali bistra džeferdana
0195 I četiri kuburlije male,
0196 Dofati se sablje okovane,
0197 Pa kroz Turke proćera dorina,
0198 Zaklopila ostala krajina,
0199 Ne daše im puške napuniti,
0200 U Muleče Turci pobjegnuše,
0201 A ćera ih Brđanija ljuta,
0202 Uz Muleče Turke rašćeraše,
0203 I ot’le se natrag povratiše.
0204 A kada su na Ponore bili.
0205 Đe se staju do puta četiri,
0206 Skupila se vojska i pljenovi,
0207 Ne da ti se okom nagledati
0208 I ušima onđe naslušati:
0209 Stoji vriska konja i volova,
0210 Stoji bleka ovce i jagnjadi,
0211 Stoji piska roblja od Turaka.
0212 Progovara Mijate serdare:
0213 „Braćo moja, ako Boga znate!
0214 „Da puštimo roblje od Turaka,
0215 „S Turcima smo vjeru ufatili,
0216 „Da se s njima nigda ne robimo.”
0217 To rekoše, magbul učiniše,
0218 Niz planinu roblje opraviše.
0219 Gačanine Jakša progovara,
0220 I zapita Mijata serdara:
0221 „Kuda ćemo okrenuti mala?”
0222 A reče mu Mijat sa đogina:
0223 „Ćeraj mala na Grkovo ravno
0224 „A s Grkova preko Potrkova.”
0225 Progovara pope sa dorina,
0226 I doziva svoga pobratima,
0227 Pobratima Jakšu Gačanina:
0228 „Ti ne idi na Grkovo ravno,
0229 „Iz Grkova preko Potrkova,
0230 „Prestić’ će vas buljumbaša Meho
0231 „Su njegove do tri porodice,
0232 „Su njegovih četrdest Pepića,
0233 „S buljumbašom dvije porodice
0234 „Al-Omeri sivi sokolovi,
0235 „Još Pijuci ka’ od gore vuci:
0236 „Oteće vam plijen u planini,
0237 „Od družine štetu učiniti;
0238 „Uzmi, pobro, druga polovinu,
0239 „I poćeraj mala velikoga,
0240 „Bježi šnjime niza Šilježare
0241 „Preko polja na Šljemena ravna,
0242 „Sa Šljemena polju Tušinskome,
0243 „A iz polja u Tušinu ravnu,
0244 „Mi ćemo ti ostat’ u zapleća,
0245 „Da bijemo boja niz planinu.”
0246 To kad začu Jakša Gačanine,
0247 Tu prevrije polovinu druga
0248 I poćera velikoga mala,
0249 Šnjim pobježe niza Šilježare,
0250 A ostaše birani junaci,
0251 Na pleći im navališe Turci,
0252 Te se biju ognjem iz pušaka
0253 Niz Ponore tri debela sata.
0254 Kad pogleda Radović vojvoda
0255 Sa mrkova konja širokoga,
0256 I ugleda stotinu konjika,
0257 Širokoga druma pretekoše,
0258 Meterize tvrde ufatiše,
0259 Među sobom te ih opkoliše,
0260 Pa družini riječ progovara:
0261 „Braćo moja, ako Boga znate!
0262 „Turci nama druma pretekoše,
0263 „Meterize tvrde ufatiše,
0264 „Među sobom te nas opkoliše.”
0265 Kad pogleda pope sa dorina,
0266 I ugleda buljumbašu Meha
0267 Su njegove do tri porodice,
0268 Vruće su ga pjene popanule,
0269 Pa svojega ustavi dorina,
0270 Pa on stade mislit’ i razmišljat’,
0271 Sve je misli na jedio smislio,
0272 Na doratu dizgin popuštio,
0273 Pravo drumom naćera dorina,
0274 A pod rukom nosi džeferdana,
0275 A s dorata riječ progovara:
0276 „Stan”, Turčine, buljumbaša Meho!
0277 „Ne ćeš mene druma zatvoriti
0278 „Bez mrtvijeh i bez ranjenijeh.”
0279 Dočeka ga stotina Turaka,
0280 Opališe stotinu pušaka,
0281 Ema popu dragi Bog pomaga,
0282 Ni jedna ga puška ne pogađa,
0283 Ni pod njime debela dorina;
0284 Tu ispali bistra džeferdana
0285 I četiri kuburlije male,
0286 Dofati se sablje okovane,
0287 Pa na Turke naćera dorina,
0288 A sklopi ga ostala krajina,
0289 Ne daše im puške napuniti,
0290 Uz planinu pobjegoše Turci,
0291 A ćera ih Brđanija ljuta;
0292 No da vidiš popa na dorinu.
0293 Kako ćera Turke uz planinu,
0294 Nosi sablju u desnici ruci!
0295 No je popu loša sreća bila:
0296 Kad je malo ponaprijed bilo,
0297 Na ljutu je guju nagazio,
0298 Ljutu guju u zelenoj travi,
0299 Na Turčina Husović Jašara,
0300 Dočeka ga silan Jašar-aga,
0301 Dočeka ga iz zelene trave
0302 I s njegovom breškom od obraza,
0303 Od obraza breškom zavatrio,
0304 Dobro ga je Turčin pogodio;
0305 Prolomi mu toke na prsima,
0306 Pomiješa srebro i olovo;
0307 Ema popu dragi Bog pomaga,
0308 Te njegovo meso ne probija,
0309 Ema ga je ljuto zaboljelo,
0310 Pa se smete na konju dorinu,
0311 A pogleda s desna na lijevo,
0312 Pored sebe bješe ugledao
0313 Pobratima Rada Taušana,
0314 Pa s dorata silom progovara:
0315 „Udri Rade, Bogom pobratime!
0316 „Jest me Turčin ljuto obranio.”
0317 No da vidiš Rada Taušana!
0318 Od obraza vatri džeferdanom
0319 Na Turčina Husović-Jašara,
0320 Teško ga je umor osvojio,
0321 Ne pogodi Husović-Jašara,
0322 No kraj njega momče Trebalevče,
0323 Slomio mu nogu u koljenu,
0324 Ranjena ga Turci dofatiše,
0325 U škripinu momče zaturiše,
0326 Uz planinu pobjegoše Turci,
0327 A ćera ih Brđanija ljuta.
0328 Dok dognaše do Grkova Turke,
0329 A kada su kod Grkova bili,
0330 Oteše im tridest sedlenika,
0331 I otlem se natrag povratiše;
0332 A kad biše polju Šilježaru,
0333 No da vidiš Radović-vojvodu!
0334 Okrenuo široka mrkova
0335 Pravo poljem niza Šilježare,
0336 A pope ga sa dorata viče:
0337 „Ne uz polje Radović-vojvoda!
0338 „Malić imaš u planini druga,
0339 „Mnogi su se Turci prikupili,
0340 „Opkoliće u polju široku,
0341 „Hoće nama štetu učiniti,
0342 „Drž’ se tvrđe Starca velikoga.”
0343 To kad začu Radović vojvoda.
0344 Uza Starce okrenu mrkova
0345 A za njime ostala družina,
0346 Sustigoše laki Kolašinci,
0347 Te se biju ogljem iz pušaka
0348 Uza Starce tri debela sata,
0349 A mnogi se Turci prikupiše,
0350 Prikupiše, te ih opkoliše,
0351 Presiplju ih ognjem žestokijem,
0352 Braćo moja, su četiri strane,
0353 A brane se na četiri strane;
0354 Teško su im dodijali Turci,
0355 Teško ih je umor osvojio,
0356 Šala nije ni četiri sata,
0357 Da kamo li dvadest i četiri,
0358 Kako vojska nije počinula
0359 Niti gladna hljeba založila,
0360 Ni umorna vode napojila,
0361 Od žeđe im usta ispucala,
0362 A niz prsi krvca oborila,
0363 A njino je lice pocrnjelo
0364 Od brzoga praha i olova,
0365 Tu drug druga poznat’ ne mogaše.
0366 No da vidiš buljumbaše Meha
0367 Su njegovih stotinu konjika!
0368 Na to boja ne okreće glavu,
0369 No proleće poljem Šilježarom,
0370 Ćera Meho mala velikoga,
0371 Odmakao pred družinom Meho;
0372 A kada je za Šljemena bio,
0373 U zadnji je plijen ugazio,
0374 Pa prolazi šarena goveda,
0375 Sva je njega vojska ugledala:
0376 Na Mehu je crvena dolama,
0377 A pod njime crveni dorine,
0378 Odoše se razgovarat’ šnjime:
0379 „Ćeraj, pope, šarena goveda.”
0380 No da vidiš buljumbaše Meha!
0381 Sa ramena skida džeferdana,
0382 Pa ovako riječ progovara:
0383 „Koga hoćeš zapopiti, kurvo?
0384 „Danas sam ti, pope, izgubio,
0385 „Izgubio Minu i Mijata
0386 „I svu njinu ostalu družinu.”
0387 Džeferdanom u njih zavatrio,
0388 A sustiže stotina konjika,
0389 A kad vojska riječ razumjela,
0390 I mnoge je Turke ugledala,
0391 Ostaviše velikoga mala,
0392 Pobjegoše niz planinu ravnu.
0393 Onđe Turci mala prifatiše.
0394 I otlem ga natrag povratiše,
0395 Okrenuše polju Šilježaru,
0396 Ugleda ih Rade Taušane,
0397 Pa poviknu Minu i Mijata:
0398 „Braćo moja, ako Boga znate!
0399 „Družina je naša izginula,
0400 „Oteli su mala velikoga,
0401 „Branite se ognjem od Turaka,
0402 „Puštite mi polovinu druga,
0403 „E ću s Mehom mala dijeliti.”
0404 A kad začu Mina i Mijate,
0405 Te se ognjem od Turaka brane,
0406 Daše Radu polovinu druga,
0407 Grlom Rade Taušane viče:
0408 „Stan’, Turčine, buljumbaša Meho!
0409 „Ne ćeš ugnat’ mala velikoga
0410 „Bez mrtvijeh i bez ranjenijeh.”
0411 Pa poteže noža plamenoga.
0412 I na Turke juriš učinio,
0413 Pored njega Vuksanov Jovane,
0414 S druge strane Boško Sekuliću,
0415 Odmakao pope Dragoviću,
0416 Ugleda ga buljumbaša Meho,
0417 Pa s dorata riječ progovara:
0418 „Ne naprijed, pope Dragoviću!
0419 „Ja sam čuo, fali te krajina,
0420 „Al’ ni mene ne kudi družina,
0421 „Ja ću tebe u sretanje doći,
0422 „Čekaj sade, eto mene na te.”
0423 Pa put njega nagoni dorina,
0424 No ga pope hitro dočekuje
0425 Iz njegova bistra džeferdana,
0426 Od obraza zavatrio šnjime,
0427 Teško ga je umor osvojio,
0428 Ne pogodi na konju Turčina,
0429 No pod njime debela dorina,
0430 Pod njim pade na zelenu travu,
0431 Buljumbašu dorat pritisnuo,
0432 Ne može se Turčin izvaditi,
0433 Raduje se pope Dragoviću,
0434 Na Turčina juriš učinio,
0435 I ponio sablju okovanu,
0436 Da Turčinu odsiječe glavu,
0437 Ne dadu ga ljuti Kolašinci,
0438 No ga ognjem iz pušaka brane,
0439 Izvadiše buljumbašu Meha
0440 Ispod konja debela dorina;
0441 Pobiše se ognjem iz pušaka,
0442 Pobiše se, te se pom’ješaše,
0443 Na ljuto se gvožđe udariše
0444 I najposlje studenim kamenjem,
0445 I oteše mala od Turaka,
0446 Među sobom te ih opkoliše,
0447 Meterize tvrde ufatiše,
0448 Pa se brane na četiri strane
0449 Kolašinci kako mrki vuci,
0450 Kolašinci te se iskoriše,
0451 Na Brđane juriš učiniše,
0452 I oteše mala velikoga.
0453 A što ću ti više kaževati:
0454 Tri puta su Turci otimali,
0455 A Brđani triput u Turaka,
0456 I četvrtom mala im oteše,
0457 Za Šljemena plijen zaturiše,
0458 Meterize tvrde ufatiše,
0459 Te se ognjem od Turaka brane,
0460 Mnogu štetu od Turaka grade;
0461 A kad viđe buljumbaša Meho,
0462 E brđani plijen oteraše,
0463 A štetu mu od družine grade,
0464 S Brđanima boja raskidoše,
0465 Niz planinu Turci okrenuše.
0466 No da vidiš Krečka Kneževića!
0467 Meteriza svoga ostavio,
0468 Plamenoga noža izvadio,
0469 Pa on Meha zove na megdana,
0470 Junak bješe buljumbaša Meho,
0471 Đe ga vlaška riječ zataknula,
0472 Okrenu se k njemu u sretanje,
0473 Grlom viče pope Dragoviću:
0474 „Ne naprijed, Krečko Kneževiću!
0475 „E ćeš sada izgubiti glavu.”
0476 Za to Krečko ni habera nema,
0477 Na Turčina juriš učinio,
0478 Puče tanka puška od Turaka,
0479 Te pogodi Krečka Kneževića
0480 Po sred pasa, da ne dava glasa,
0481 Mrtav pade u travu zelenu;
0482 Raduje se buljumbaša Meho,
0483 Na Krečka je juriš učinio,
0484 I ponio sablju okovanu,
0485 Da on Krečku odsiječe glavu,
0486 Ne dadu ga posjeć’ Moračani,
0487 No ga ognjem iz pušaka brane;
0488 Tu po jednom puške izmetnuše,
0489 Meterize tvrde ostaviše,
0490 A plamene nože povadiše
0491 I na Turke juriš učiniše,
0492 Kneževića, Krečka ugrabiše,
0493 Na gotova konja naturiše,
0494 Niz planinu Krečka opraviše,
0495 Meterize opet ufatiše,
0496 Te se ognjem od Turaka brane.
0497 Opet Turci boja raskidoše,
0498 Niz planinu Turci okrenuše,
0499 No da vidiš Aćima Kostića!
0500 Meteriza svoga ostavio,
0501 Plamenoga noža izvadio,
0502 Pa on Meha zove na megdana.
0503 Junak bješe buljumbaša Meho,
0504 Đe ga vlaška riječ dostignula,
0505 Onđe stade njemu na biljegu,
0506 Grlom viče pope Dragoviću:
0507 „Ne naprijed Aćime Kostiću,
0508 „E ćeš sade izgubiti glavu.”
0509 Za to Aćim ni habera nema,
0510 Na Turčina juriš učinio,
0511 Puče tanka puška od Turaka,
0512 Te Aćima puška pogodila,
0513 Ljuta ga je rana dopanula,
0514 Baš od koje preboljeti ne će,
0515 Tek uteče ranjen u družinu.
0516 A družina njega dočekaše,
0517 Na gotova konja naturiše,
0518 Niz planinu njega opraviše:
0519 Meterize opet ufatiše;
0520 Opet Turci boja raskidoše,
0521 Niz planinu Turci okrenuše.
0522 No da vidiš popa Dragovića!
0523 Meteriza svoga ostavio,
0524 Pa iskoči na ploču studenu,
0525 Pregleduje Turke niz planinu,
0526 Kako nose mrtve i ranjene,
0527 Kad pogleda s desna na lijevo,
0528 Ugledao trideset Turaka,
0529 Koji prije nijesu stizali,
0530 Ni stizali, ni u boju bili,
0531 Pred njima je Turčin odmaknuo,
0532 Silno Ture Zmajo barjaktare,
0533 Na vrančiću ka’ na gorskoj vili,
0534 Ugledao popa u dolami,
0535 Turčin mnjaše, da je buljumbaša,
0536 Prema njemu išćera vrančića,
0537 Pa odsjede umornoga vranca,
0538 Otide se razgovarat’ šnjime:
0539 „A za Boga, buljumbaša Meho!
0540 „Zar ti vlasi plijen oćeraše?”
0541 Pope muči, ništa ne govori,
0542 Na Turčina desnom rukom maše,
0543 K njemu Zmajo barjaktare pođe,
0544 A za sobom vrančića povede,
0545 Ne hoće se povesti vrančiću,
0546 Kletan mu se vranac umorio,
0547 Na vranca se Turčin obazrio,
0548 A pope mu oči prevario,
0549 Pak uhita, vatri džeferdanom,
0550 Planina ga bješe prevarila,
0551 Te Turčina puška poturila,
0552 Obje mu je bedre salomila,
0553 Pade Zmajo u travu na glavu,
0554 Raduje se pope Dragoviću,
0555 Na Turčina juriš učinio
0556 I ponio sablju okovanu,
0557 Da Turčinu odsiječe glavu,
0558 Al’ ga srete trideset Turaka,
0559 Opkoliše popa u dolini,
0560 Presiplju ga ognjem žestokijem,
0561 Tu hoćaše izgubiti glavu,
0562 No je popu dobra sreća bila,
0563 Te se bješe blizu namjerio
0564 S desne strane Mijate serdare
0565 A s lijeve Rade Taušane,
0566 Te ga ognjem iz pušaka brane,
0567 I uteče pope u družinu,
0568 Barjaktara Turci dofatiše,
0569 Na vrančića konja naturiše,
0570 Niz planinu šnjime pobjegoše,
0571 Turci tamo, Brđani ovamo.
0572 Kad su polju Tušinskome bili
0573 I u polju plijen sustignuli,
0574 Doklem Turčin sa Šljemena viknu,
0575 Silan Turčin buljumbaša Meho,
0576 I ovako Turčin progovara:
0577 „Čuješ li me, pope Dragoviću!
0578 „A tako ti Boga istinoga!
0579 „I tako ti jevanđelja tvoga!
0580 „Što te pitam, da mi pravo kažeš,
0581 „Koliko je tamo poginulo
0582 „Od našega ognja velikoga?
0583 „Koliko li ima ranjenika?”
0584 A Turčinu pope odgovara:
0585 „O Turčine buljumbaša Meho!
0586 „A tako mi Boga istinoga!
0587 „I tako mi jevanđelja moga!
0588 „Kad me pitaš, pravo ću ti kazat’:
0589 „Pogibe nam Rubežanin Miro
0590 „Pod bijelom Ćatovića kulom,
0591 „U planinu, u boju žestokom;
0592 „Pogibe nam Krečko Kneževiću,
0593 „A ranjen je Aćime Kostiću,
0594 „Ljuta ga je rana dopanula,
0595 „Baš od koje preboljeti ne će,
0596 „Još sedmoro poharno momčadi,
0597 „A nijedno umrijeti ne će.
0598 „No Turčine, buljumbaša Meho!
0599 „A tako ti Boga istinoga!
0600 „A tako ti dina i amana!
0601 „Kaži pravo, tako bio zdravo!
0602 „Koliko je vama poginulo
0603 „Od našega ognja malenoga?
0604 „Koliko li ima ranjenika.”
0605 Progovara buljumbaša Meho:
0606 „A tako mi Boga istinoga!
0607 „I tako mi dina i amana!
0608 „Hoću pravo, tako bio zdravo!
0609 „Dvan’est jeste mrtvijeh Turaka,
0610 „A dvadeset i šest ranjenika,
0611 „Još su mnoge kuće poharane
0612 „I živijem ognjem izgorele,
0613 „Oćeraste mala velikoga:
0614 „Tri hiljade i sedam stotina,
0615 „Sedam stotin’ konja i goveda;
0616 „I sve bih vi oprostio, kaže,
0617 „No ne mogu jade oprostiti,
0618 „Oteste nam tridest sedlenika
0619 „U planini bojem žestokijem.”
0620 Tade pope pođe niz planinu,
0621 A zapjeva grlom bijelijem:
0622 „Mili Bože, na svemu ti fala!
0623 „A dobar ti šićar zadobismo.
0624 „Zadobismo, ema i platismo:
0625 „Kneževića Krečka izgubismo,
0626 „Svoj krajini krilo oblomismo.”
0627 Pa sidoše u Tušinu ravnu
0628 Pod bijelu Cerovića kulu,
0629 Kneževića Krečka ožališe,
0630 Ožališe, pa ga ukopaše
0631 U Tušini pred bijelom crkvom,
0632 Noćas Krečka, a sjutra Aćima.
0633 Velikoga mala dijeliše,
0634 Ranjenika sedam poniješe
0635 U Moraču, te ih izvidaše.
0636 To je bilo, nije davno bilo,
0637 Skoro bilo, sad se spominjalo,
0638 Vama pjesma, a pomoć od Boga!
