Моравички епитафи: Прилике

Моравички епитафи: Прилике су преписи текстова уклесаних на крајпуташима и кенотафима у селу Прилике (Општина Ивањица).

Споменик браћи Станковић – Миленку (†1932) и Нићифору (†1920) (Варјаче)

Споменик

МИЛЕНКА СТАНКОВИЋА

из Прилика

пешад. поднаредника

6-те чете 18-ог пеш. Пука

рођен 3. 3. 1910. год.

а умро 25. 2. 1932. год.

у Београдској војној болници

где је и сахрањен.

Као млад дечко

сврши подоф. школу

одан војничком животу

а смрт га претече у 22 год.

и брата му

НИЋИФОРА

кои участово у светски рат

од 1912. до 1918. год.

Дође са С. Фронта

и погибе као жандар

од комита код Н. Пазара

20. 5. 1920. год.

у св. 30-ој год.

Споменик подигоше

браћа Раица, Радоје

и мајка Анка.

Споменик Обраду Калајановићу (†1914) (Калајаци)

Погледајте овај спомен вечни

и прочитај па му реци

Бог да прости

ОБРАДА КАЛАЈАНОВИЋА

војника I позива

а јединог сина Борисављевог

кои задоби тешке ране

17. септембра у Ваљеву

а умре у најлепше доба

у 26. години

15. октобра 1914. год.

у Нишкој болници.

Овај спомен подиже му

ожалошћени отац Борисав

и мајка Перка.

У овом истом спомену

потписује себе

за живота свог

осећајући сам своју старос.

Борисав Калајановић.

Споменик браћи Калајановић – Крсту (†1914), Миливоју (†1913) и Драгољубу (†1914) (испред Јеремића)

Ој путници сблиза и ви из далека

јер вас свију ваша судба чека.

Приђите браћо овој ладној стени

и на њој су исписане реч

од који ће да ти срце јечи

јер нам наше мртво тело

на даљини бива

а тамо нас тешка земља

вечито покрива.

КРСТО И ДРАГОЉУБ

КРСТО

који је умро од рана

у болници Зајичару

22. новембра 1914. год.

који поживи 28. година.

МИЛИВОЕ

умро 13. новембра 1913. год.

ДРАГОЉУБ

умро 29. децембра 1914. год.

браћа КАЛАЈАНОВИЋИ

Спомен подигоше им

ожалошћени родитељи

отац Милош и мајка Даница.

Споменик Драгиши Маловићу (†1915) (црквена порта)

Вечни споменик

дичне младости пок.

ДРАГИШЕ МАЛОВИЋА

из Прилика

војника 1. чете 1. бат. 4. пешадинског пука

који поживи 21. год.

и задоби тешке ране

на Милошевцу

борећи се за отаџбину

а умре у Вардишту

у пољској болници

1915. год.

Спомен сподиже му

његов отац Коста мајка Милојка

брат Нићифор и сестре.

Споменик браћи Вуловић – Цветку (†1916) и Велимиру (†1914) (црквена порта)

Спомен

ЦВЕТКУ ВУЛОВИЋУ

из Прилика

храбром ратнику 4. п. пука I поз.

са Солуноког фронта

који у 20. г.

погину на Кајмакчалану

13. 10. 1916. г.

Слава му.

и

ВЕЛИМИР

брат му

а регрут 13. п. пука

у 19. г. умро у Штипу

1914. г.

Поменик овај подигоше им

мати Јованка и брат Витомир.

Споменик браћи Миловић – Миливоју (†1914) и Милутину (†1915) (црквена порта)

Споменик

МИЛИВОЈА И МИЛУТИНА

браће МИЛОВИЋА

из Прилика

који своје животе положише

на бранику отаџбине

у Европском рату

и то:

МИЛИВОЈЕ

рођен 1893. год.

погину у борби на Крстацу

20. 11. 1914. год.

пренет и сахрањен у овоме гробу.

МИЛУТИН

рођен 1890. год.

У оступању кроз Албанску голготу

умро је негде око Драча

у 1915. г. Кога дана

и где је сахрањен незна се.

Споменик овај подигоше им

родитељи Миљко и Довијана

и њихов једини живи брат

такође учесник у Европском рату

Радош Миловић.

Споменик Милораду Ивановићу (†1915) (црквена порта)

МИЛОРАД Р. ИВАНОВИЋ

из Прилика

кои у 18. год. свога века

умро у Драчу

15. децем. 1915. год.

(...)

I батаљон, I пука

Крагујевачких трупа.

Слава му.

Спомен овај сподигоше

отац Раденко мати Радојка

браћа Огњен и Давид.

Споменик Драгиши Јевтовићу (†1915) (Маловића гробље)

Овај спомен показује

ДРАГИШУ ЈЕВТОВИЋА

из Прилика

рођен 1887. г.

а умро је у ропству

као тешко рањен

у вароши Надмеђеру – Мађарска

на жалост својих

12-ог фебр. 1915. го.

као војник I позива

славно положи свој живот

за добро отаџбине.

Слава му.

Овај спомен сподигоше му

тужна мати Перка

и зет Драгомир Томанић.

Крајпуташ Раденку Стевановићу (†1915) (Дубрава, Горња Церова, поред пута Ивањица-Катићи)

Спомен

РАДЕНКА СТЕВАНОВИЋА

из Дубраве

војник I позива

који се бори за отаџбину

и уједињење српства.

Слава му у свои 31. год.

а умре 14. маја 1915. г.

у Крагујевачкој војној болници.

Бог да му душу прости.

Спомен сподижу

синовци Добривое, Милан, Милое

и жена Гвозденија.

Извор

• Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.