Moravički epitafi: Prilike
Appearance
Moravički epitafi: Prilike su prepisi tekstova uklesanih na krajputašima i kenotafima u selu Prilike (Opština Ivanjica).
Spomenik braći Stanković – Milenku (†1932) i Nićiforu (†1920) (Varjače)
- Spomenik
- MILENKA STANKOVIĆA
- iz Prilika
- pešad. podnarednika
- 6-te čete 18-og peš. Puka
- rođen 3. 3. 1910. god.
- a umro 25. 2. 1932. god.
- u Beogradskoj vojnoj bolnici
- gde je i sahranjen.
- Kao mlad dečko
- svrši podof. školu
- odan vojničkom životu
- a smrt ga preteče u 22 god.
- i brata mu
- NIĆIFORA
- koi učastovo u svetski rat
- od 1912. do 1918. god.
- Dođe sa S. Fronta
- i pogibe kao žandar
- od komita kod N. Pazara
- 20. 5. 1920. god.
- u sv. 30-oj god.
- Spomenik podigoše
- braća Raica, Radoje
- i majka Anka.
Spomenik Obradu Kalajanoviću (†1914) (Kalajaci)
- Pogledajte ovaj spomen večni
- i pročitaj pa mu reci
- Bog da prosti
- OBRADA KALAJANOVIĆA
- vojnika I poziva
- a jedinog sina Borisavljevog
- koi zadobi teške rane
- 17. septembra u Valjevu
- a umre u najlepše doba
- u 26. godini
- 15. oktobra 1914. god.
- u Niškoj bolnici.
- Ovaj spomen podiže mu
- ožalošćeni otac Borisav
- i majka Perka.
- U ovom istom spomenu
- potpisuje sebe
- za života svog
- osećajući sam svoju staros.
- Borisav Kalajanović.
Spomenik braći Kalajanović – Krstu (†1914), Milivoju (†1913) i Dragoljubu (†1914) (ispred Jeremića)
- Oj putnici sbliza i vi iz daleka
- jer vas sviju vaša sudba čeka.
- Priđite braćo ovoj ladnoj steni
- i na njoj su ispisane reč
- od koji će da ti srce ječi
- jer nam naše mrtvo telo
- na daljini biva
- a tamo nas teška zemlja
- večito pokriva.
- KRSTO I DRAGOLjUB
- KRSTO
- koji je umro od rana
- u bolnici Zajičaru
- 22. novembra 1914. god.
- koji poživi 28. godina.
- MILIVOE
- umro 13. novembra 1913. god.
- DRAGOLjUB
- umro 29. decembra 1914. god.
- braća KALAJANOVIĆI
- Spomen podigoše im
- ožalošćeni roditelji
- otac Miloš i majka Danica.
Spomenik Dragiši Maloviću (†1915) (crkvena porta)
- Večni spomenik
- dične mladosti pok.
- DRAGIŠE MALOVIĆA
- iz Prilika
- vojnika 1. čete 1. bat. 4. pešadinskog puka
- koji poživi 21. god.
- i zadobi teške rane
- na Miloševcu
- boreći se za otadžbinu
- a umre u Vardištu
- u poljskoj bolnici
- 1915. god.
- Spomen spodiže mu
- njegov otac Kosta majka Milojka
- brat Nićifor i sestre.
Spomenik braći Vulović – Cvetku (†1916) i Velimiru (†1914) (crkvena porta)
- Spomen
- CVETKU VULOVIĆU
- iz Prilika
- hrabrom ratniku 4. p. puka I poz.
- sa Solunokog fronta
- koji u 20. g.
- poginu na Kajmakčalanu
- 13. 10. 1916. g.
- Slava mu.
- i
- VELIMIR
- brat mu
- a regrut 13. p. puka
- u 19. g. umro u Štipu
- 1914. g.
- Pomenik ovaj podigoše im
- mati Jovanka i brat Vitomir.
Spomenik braći Milović – Milivoju (†1914) i Milutinu (†1915) (crkvena porta)
- Spomenik
- MILIVOJA I MILUTINA
- braće MILOVIĆA
- iz Prilika
- koji svoje živote položiše
- na braniku otadžbine
- u Evropskom ratu
- i to:
- MILIVOJE
- rođen 1893. god.
- poginu u borbi na Krstacu
- 20. 11. 1914. god.
- prenet i sahranjen u ovome grobu.
- MILUTIN
- rođen 1890. god.
- U ostupanju kroz Albansku golgotu
- umro je negde oko Drača
- u 1915. g. Koga dana
- i gde je sahranjen nezna se.
- Spomenik ovaj podigoše im
- roditelji Miljko i Dovijana
- i njihov jedini živi brat
- takođe učesnik u Evropskom ratu
- Radoš Milović.
Spomenik Miloradu Ivanoviću (†1915) (crkvena porta)
- MILORAD R. IVANOVIĆ
- iz Prilika
- koi u 18. god. svoga veka
- umro u Draču
- 15. decem. 1915. god.
- (...)
- I bataljon, I puka
- Kragujevačkih trupa.
- Slava mu.
- Spomen ovaj spodigoše
- otac Radenko mati Radojka
- braća Ognjen i David.
Spomenik Dragiši Jevtoviću (†1915) (Malovića groblje)
- Ovaj spomen pokazuje
- DRAGIŠU JEVTOVIĆA
- iz Prilika
- rođen 1887. g.
- a umro je u ropstvu
- kao teško ranjen
- u varoši Nadmeđeru – Mađarska
- na žalost svojih
- 12-og febr. 1915. go.
- kao vojnik I poziva
- slavno položi svoj život
- za dobro otadžbine.
- Slava mu.
- Ovaj spomen spodigoše mu
- tužna mati Perka
- i zet Dragomir Tomanić.
Krajputaš Radenku Stevanoviću (†1915) (Dubrava, Gornja Cerova, pored puta Ivanjica-Katići)
- Spomen
- RADENKA STEVANOVIĆA
- iz Dubrave
- vojnik I poziva
- koji se bori za otadžbinu
- i ujedinjenje srpstva.
- Slava mu u svoi 31. god.
- a umre 14. maja 1915. g.
- u Kragujevačkoj vojnoj bolnici.
- Bog da mu dušu prosti.
- Spomen spodižu
- sinovci Dobrivoe, Milan, Miloe
- i žena Gvozdenija.
Izvor
[uredi]- Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.