Моравички епитафи: Комадине

Моравички епитафи: Комадине су преписи текстова уклесаних на кенотафима у селу Комадине (Општина Ивањица).

Споменик Момиру Маричићу (†1914) (на гробљу)

Спомен МОМИРА К. МАРИЧИЋА

из Комадина

војника 13. п. пука Хајдук Вељка

који поживи 21. год.

и умре 1914. год.

у Штипу од болести тифуса.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше му ожалошћени

отац Коста мајка Перуника

браћа Милосав и Ђурђе.

Споменик Дерагољубу Лишанину (†1915) (на гробљу)

ДРАГОЉУБ син Луке ЛИШАНИНА

из Комадина

војника чете 1. Б. 13. пеш. Хајдук Вељка

кои положи свој живот

на бранику своје отаџбине

у најлепшем цвету у 21-ом лету

од ратних напора, од тифуса тешке болести.

Који умре у Стублинама у болници

11-ог феб. 1915. год. где је и сахрањен.

Бог да му душу прости.

Спомен подиже му отац Лука

брат Благоје

синовци Радисав, Бранко и Радосав.

Споменик Вукоману Лишанину (†1915) (на гробљу)

Ој путниче мили роде

умољено стани овде

те прочитај овај спомен

ВУКОМАНА ЛИШАНИНА

из Комадина,

војника 17. кадр. пука Хајдук Вељка

који поживи 20. г.

а умро 16. јануара 1915. г.

који у својим годинама младог века

уцвјели своје родитеље

да вечито за њим оплакују

за својом диком за српским војником,

који сам био јединац у оца и мајке.

Бог да му душу прости.

Спомен подигоше му родитељи

отац Ника мати Достана

стриц Пантелија и сестре.

Споменик Кости Лишанину (†1918) (на гробљу)

Ој путниче мили роде

ти не жали мало стати

овај спомен прочитати

моје име поменути

КОСТЕ ЛИШАНИНА

из Комадина

кои поживи 40. год.

а умро 17. децембра 1918. год.

у Скопљу

по повратку у своју милу отаџбину,

по великим мукама и трудби својој

на Солунском фронту

а на бранику своје отаџбине

на Кајмакчалану

добио је за каплара

4. пука I батаљона бојне коморе

III позиви.

Бог да му душу прости.

Спомен сподигоше му

синови Воислав Стеван Витомир

жена Јуца и кћи.

Споменик Милану Виторовићу (†1915) (Лазови)

Ој путниче мили брате

приђи само мало ближе

и прочитај овај спомен

МИЛАНА ВИТОРОВИЋА

из Комадина

који поживо 32 г.

а погибе 14. 2. 1915. г.

код Обреновца на Забрежју.

Покојник бијо је храбар борац

и признат код другова

и домаћин добар.

Овај спомен сподигоше му

из поштовања брат Милутин

покојника синови

Милован, Светислав, Вучић, Драгомир

и жена Милева.

Извор

Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.