Moravički epitafi: Komadine
Moravički epitafi: Komadine su prepisi tekstova uklesanih na kenotafima u selu Komadine (Opština Ivanjica).
Spomenik Momiru Maričiću (†1914) (na groblju)
- Spomen MOMIRA K. MARIČIĆA
- iz Komadina
- vojnika 13. p. puka Hajduk Veljka
- koji poživi 21. god.
- i umre 1914. god.
- u Štipu od bolesti tifusa.
- Bog da mu dušu prosti.
- Spomen podigoše mu ožalošćeni
- otac Kosta majka Perunika
- braća Milosav i Đurđe.
Spomenik Deragoljubu Lišaninu (†1915) (na groblju)
- DRAGOLjUB sin Luke LIŠANINA
- iz Komadina
- vojnika čete 1. B. 13. peš. Hajduk Veljka
- koi položi svoj život
- na braniku svoje otadžbine
- u najlepšem cvetu u 21-om letu
- od ratnih napora, od tifusa teške bolesti.
- Koji umre u Stublinama u bolnici
- 11-og feb. 1915. god. gde je i sahranjen.
- Bog da mu dušu prosti.
- Spomen podiže mu otac Luka
- brat Blagoje
- sinovci Radisav, Branko i Radosav.
Spomenik Vukomanu Lišaninu (†1915) (na groblju)
- Oj putniče mili rode
- umoljeno stani ovde
- te pročitaj ovaj spomen
- VUKOMANA LIŠANINA
- iz Komadina,
- vojnika 17. kadr. puka Hajduk Veljka
- koji poživi 20. g.
- a umro 16. januara 1915. g.
- koji u svojim godinama mladog veka
- ucvjeli svoje roditelje
- da večito za njim oplakuju
- za svojom dikom za srpskim vojnikom,
- koji sam bio jedinac u oca i majke.
- Bog da mu dušu prosti.
- Spomen podigoše mu roditelji
- otac Nika mati Dostana
- stric Pantelija i sestre.
Spomenik Kosti Lišaninu (†1918) (na groblju)
- Oj putniče mili rode
- ti ne žali malo stati
- ovaj spomen pročitati
- moje ime pomenuti
- KOSTE LIŠANINA
- iz Komadina
- koi poživi 40. god.
- a umro 17. decembra 1918. god.
- u Skoplju
- po povratku u svoju milu otadžbinu,
- po velikim mukama i trudbi svojoj
- na Solunskom frontu
- a na braniku svoje otadžbine
- na Kajmakčalanu
- dobio je za kaplara
- 4. puka I bataljona bojne komore
- III pozivi.
- Bog da mu dušu prosti.
- Spomen spodigoše mu
- sinovi Voislav Stevan Vitomir
- žena Juca i kći.
Spomenik Milanu Vitoroviću (†1915) (Lazovi)
- Oj putniče mili brate
- priđi samo malo bliže
- i pročitaj ovaj spomen
- MILANA VITOROVIĆA
- iz Komadina
- koji poživo 32 g.
- a pogibe 14. 2. 1915. g.
- kod Obrenovca na Zabrežju.
- Pokojnik bijo je hrabar borac
- i priznat kod drugova
- i domaćin dobar.
- Ovaj spomen spodigoše mu
- iz poštovanja brat Milutin
- pokojnika sinovi
- Milovan, Svetislav, Vučić, Dragomir
- i žena Mileva.
Izvor[uredi]
- Radivojević Dragutin M, Kamena kazivanja ratnika: moravički krajputaši, „Litopapir” Čačak, 1995.