Моравички епитафи: Глијеча
Изглед
Моравички епитафи: Глијеча су преписи текстова уклесаних на кенотафима у селу Глијеча (Општина Ивањица).
Споменик браћи Главинић – Алесандру (†1916) и Добросаву (†1914) (Лаживеро, крај пута)
- Споменик изгинулих ратника
- за ослобођење своје отаџбине
- браће ГЛАВИНИЋА из Глијече
- АЛЕСАНДРА
- кои је учествово у свим ратовима
- Турском Бугарском и Аустриском
- као борац II градског пука. Умро је
- ( . . . ) 6. октомбра 1916. г.
- у 26. години свог живота.
- и ДОБРОСАВА
- који погибе на Трешњици код Пожеге
- приликом терања непријатеља из Србије
- 16. новембра 1914. год.
- а поживио 24. год.
- За сво време у Турском и Бугарском рату
- учествово као борац III батер.
- I дивизи. пољског арти. пука.
- Бог да им душу прости.
- Овај спомен подигоше им
- мајка Јеленка стриц Арсеније,
- супруга - сна Анка
- и кћер - синовица Миљка.
Споменик Велимиру Главинићу (†1916) (Прљак)
- Спомен
- ВЕЛИМИРА Д. ГЛАВИНИЋА
- из Глијече
- војник III поз. 4-ог пука,
- ратовао од 12. год. до 16. год.
- Био је храбар војник.
- У својих 44. години
- оступајући се разболи
- и пошао на лечење у Француску
- и сумарен потопи
- у лађу са друговима
- 15. марта 1916. г.
- Бог да му душу прости.
- Остави своје миле
- за навек да га жале
- и спомен му подижу
- жена Милена, син Адам, брат Чедо.
Споменик браћи Главинић – Владимиру (†1914) и Петку (†1916) (крај гробља)
- Овај споменик
- показује изгинуле борце
- и то:
- ВЛАДИМИРА К. ГЛАВИНИЋА
- из Глијече,
- наредника III чете I батаљ. 4. пешад. пука I поз.
- који је погинуо у 25. год.
- у борби са Аустро-Немцима
- септембра 1914. год. на Малом Ражњу.
- и брата му
- ПЕТКА
- поднаредника 3. чете 3. батаљ. 4 пука
- а који је погинуо у 24. год.
- у борби са Бугарима и Аустро-Немцима
- септембра 1916. г.
- на Кајмакчалану — Солунски фронт.
- Споменик подигоше
- отац Коста
- браћа Лазар, Драгоје и Станиша.
Споменик Поповићима – Драгомиру (†1916) и Љубисаву (†1914) (крај гробља)
- Овај споменик показује
- изгинуле борце
- ДРАГОМИРА ПОПОВИЋА
- из Глијече
- војника III чете I бат. II пука I позива.
- Који је участово у рату од 1912. до 1916. год.
- прешао и Солунски фронт
- на положају Чегорске Планине
- борећи се са непријатељом за отаџбину
- погибе 9. августа 1916. г.
- у своји 28. год. у најлепшем цвету.
- По својој смрти
- остави жену Видосаву, ћерку Милосаву.
- и стриц му
- ЉУБИСАВ
- као војник III ч. I б. 4. пука 3 позива
- и погибе у борби са Аустријанцима
- на положају Козјаку
- 16. августа 1914. г.
- Бог да им душу прости.
- Спомен подиже им
- мужу и свекру Видосава
- и кћи Милосава.
Споменик Луки Поповићу (†1914) (крај гробља)
- ЛУКА ПОПОВИЋ
- из Глијече
- 3-ћа позив, 3-ћа чета, 1. бат. 4. п. пук
- он ратова ( . . . ) 1912. - 1914. год.
- за ослобођење
- и јуначки погину на Црном Вру ( . . . )
- 9-ог 8. 1914. год. у 45. години.
- Би одборник 7. год.
- Бог да га прости.
- Спомен подиже му
- жена Гвозденија и син Ђурђе.
Споменик Милутину Поповићу (†1918) (крај гробља)
- Спомен Српског јунака,
- витеза, официра
- МИЛУТИНА ПОПОВИЋА
- артиљеријског поручника
- рођеног у селу Глијечи
- 24. 4. 1886. год.
- од оца Јевта и мати Танкосаве,
- који погибе у рату на Солунском фронту
- 26. (...) 1918. год.
- и сахрањен у Маћедонији
- у селу Скочивиру код цркве.
- У школи сам знање стеко
- како треба човек бити,
- постах војник и научник
- бранит земљу рода свога.
- Ратник постах и у рату
- храбри витез војсковођа.
- На Србију ударише
- Турци, Немци, Швабе, Маџари и Бугари.
- С друговима гоних, ломих,
- душманина рода мога победисмо,
- саломисмо дим душмана проклета.
- Прекидосмо синџир гвожђе
- и скидосмо ропске ланце.
- Сину зора јарког сунца:
- Србија је сад слободна.
- Ја погибох за дом мили
- за слободу свога рода,
- сви кажите Бог да прости
- витезове младе кости.
- Овај споменик подигоше
- своме незаборављеном брату
- браћа Јаћим и Драгутин.
Споменик браћи Драгутиновић – Пантелији (†1915) и Станку (†1915) (крај гробља)
- Овај спомен показује за умрле
- борца
- ПАНТЕЛИЈУ М. ДРАГУТИНОВИЋА
- из Глијече ( . . . )
- кои поживи 43. год.
- а умро 10. новембра 1915. год.
- у Андријевици,
- у оступању кроз Албанију.
- Бог да му душу прости.
- Спомен подигоше
- браћа Тадија, Милија, Велиша, Воислав
- и синови.
- СТАНКО
- син Вукадина Драгутиновића
- из Глијече,
- који је поживијо 21. год.
- а умро у Штипу
- као војник I чете 13. пука 3 батаљона,
- умро 20. марта 1915. год.
- Спомен подигоше
- браћа Тадија, Милија и Вељо.
Споменик Николији Главинићу (†1915) (крај гробља)
- Ој, путниче мили роде
- приђи ближе
- пак прочитај тужан спомен
- НИКОЛИЈЕ В. ГЛАВИНИЋА
- из Глијече,
- војника III чете I бат. пука Хајдук Вељка,
- који је рођен 1896. год.
- умро у Штипу 1915-те год. 22. 2.
- Војник одма постак
- у рат пре рока
- за отаџбину изгубик
- моју лепу младос
- на велику тугу и жалос
- моју вамилији роду
- коме никад доћи нећу
- на мом гробу
- нико не пали свећу.
- Збогом роде мој.
- Имадок лепу златну јабуку
- паде ми у Штип и иструли.
- Спомен сподигоше му
- за вечну успомену
- ожалошћени отац Вуле,
- браћа Тадија и Милорад.
Споменик Радивоју Главинићу (†1915) (у гробљу)
- Спомен
- РАДИВОЈУ ГЛАВИНИЋУ
- каплару III чете I бат. кадровачког пука,
- који борећи се са Аустријом
- за веру и слободу
- од тешки војни напора
- умро у младости 23-ој год.
- 12. јула 1915. год.
- у Биорској војној болници
- и ту је сахрањен.
- Овај спомен сподиже
- отац Савко, мајка Сара и с. Радојка.
Споменик браћи Поповић – Радовану (†1915), Новици (†1914) и Бранку (†1916) (у гробљу)
- Спомен
- РАДОВАНА, НОВИЦЕ и БРАНКА
- браће ПОПОВИЋА
- синовима мајке Србије.
- Ступише у рат Српски Турском 1913. г.
- и Аустринском 1914. г.
- као борци III чете I бат. П п. п.
- који участоваше у све бојеве
- и као храбри борци
- борећи се за слободу краља и отаџбину
- изумреше од задобијени рана.
- НОВИЦА
- је умро дец. мес. 1914. г. у Ваљеву
- а брат му
- РАДОВАН
- умре 5. 1. 1915. г.
- код своје куће у селу Глијечи
- а III-им брат
- БРАНКО
- погину борећи се са Бугарима
- на Кајмакчалану 1916. г. авг. мес.
- где три брата падоше на бојном пољу
- и оставише спомен роду своме
- да ји жале и оплакују
- које ретко мајка оваке роди.
- Да им сваки Србин каже
- Слава им и проста им душа
- оваким херојима.
- Овај спомен подигоше им
- из поштовања
- зет Саво Гвозденовић,
- свом мужу Радовану и деверима Цмиљка,
- свом оцу Радовану и стричевима Анка.
Извор
[уреди]- Радивојевић Драгутин М, Камена казивања ратника: моравички крајпуташи, „Литопапир” Чачак, 1995.