Монашки завет

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Монашки завет
Писац: Слободан Радошевић


Монашки завет

Горе лепе,горе српске
Шта сте јутрос шумориле?
Студеницо тужна,
Шта су твоје воде жубориле?
Што Расткова мајка дуге косе умрсила,
Бришућ,болна,бујице од суза?
Што Немања вапије у двору?

У Расу граду Растка више нема...

-Где је дете моје,чедо материно,
Душа нежна српскијех момака;
Где мезимче Немањића двора!

-Где си,сине,оцу да утешиш дане?
Седе косе оснежиле сасвим;
Гроб је близу,а без тебе,како?

Врата собе широм отворена;
Ни псалтира нема.
Изаткана кабаница о зиду ну виси;
Рог ловачки заћутао боно;
Нит’ у порти момци коло да поведу,
Нит’ девојке чежњу песмом запевају.
Гусле ћуте и свирала неми,
Све би пусто,к’о живот да блуди.

-Дођи,Растко,још једанпут да те види мајка;
-Где си,сине,отац плаве косе да ижљуби.
-Рано наша,двори су нам пусти,
-Имај срца према родитељу!

Ал’ од Горе Свете пострижене власи
Кад тамјана лахориле.
Као гласи свети
Српском земљом шапутали:
-Бол вам знадем,ал’ не могу доћи:
Мене завет зове дивних мученика,
Испоснице чекају,
Манастири маме;
До Јордана стићи морам,
Где трске шапћу тугу осамљеног Христа,
Да Голготу стравну у души осетим;
Глас васкрсних звона
Са бедема седих древног Јерусалима.
Синајске ме горе Божјим дахом зову;
Гетсиманском Баштом маслине узреле;
Витлејемске плаве,чедне ноћи,
И трепет звезда врх Таворских гора:
Јудеја ми срце узе,мајко моја,
А Гора Света младост нежну моју...

-Египад,Назарет,Анадолиј,Атик,
К’о оазе мира и светости неба,
Жуде душу моју
На жртвеник уплаканом
Српском јадном роду.

Браћи да помогнем,
Оца,мајку да посветим,
Душмана да смушим;
Школе да отворим,манастире створим:
Чекају ме дела.
Цркву да назидам,нацију да творим,
У векове венце слободе оплетем.

Тако ветри благи узврат шуморили,
Храмовима српским ужежене свеће,
Калуђери тавни бденија су клепали,
Док сву ноћ је,потом,
Звезда небом чудно треперила.
На Јордану вода тад се таласала,
Светогорска звона топло забрујала:

За Христом још једна душа крочи,
Лучоноша вечни српскога народа.

Јануара 1952


Извори[уреди]