Monaški zavet

Monaški zavet Pisac: Slobodan Radošević

Monaški zavet

Gore lepe,gore srpske
Šta ste jutros šumorile?
Studenico tužna,
Šta su tvoje vode žuborile?
Što Rastkova majka duge kose umrsila,
Brišuć,bolna,bujice od suza?
Što Nemanja vapije u dvoru?

U Rasu gradu Rastka više nema...

-Gde je dete moje,čedo materino,
Duša nežna srpskijeh momaka;
Gde mezimče Nemanjića dvora!

-Gde si,sine,ocu da utešiš dane?
Sede kose osnežile sasvim;
Grob je blizu,a bez tebe,kako?

Vrata sobe širom otvorena;
Ni psaltira nema.
Izatkana kabanica o zidu nu visi;
Rog lovački zaćutao bono;
Nit’ u porti momci kolo da povedu,
Nit’ devojke čežnju pesmom zapevaju.
Gusle ćute i svirala nemi,
Sve bi pusto,k’o život da bludi.

-Dođi,Rastko,još jedanput da te vidi majka;
-Gde si,sine,otac plave kose da ižljubi.
-Rano naša,dvori su nam pusti,
-Imaj srca prema roditelju!

Al’ od Gore Svete postrižene vlasi
Kad tamjana lahorile.
Kao glasi sveti
Srpskom zemljom šaputali:
-Bol vam znadem,al’ ne mogu doći:
Mene zavet zove divnih mučenika,
Isposnice čekaju,
Manastiri mame;
Do Jordana stići moram,
Gde trske šapću tugu osamljenog Hrista,
Da Golgotu stravnu u duši osetim;
Glas vaskrsnih zvona
Sa bedema sedih drevnog Jerusalima.
Sinajske me gore Božjim dahom zovu;
Getsimanskom Baštom masline uzrele;
Vitlejemske plave,čedne noći,
I trepet zvezda vrh Tavorskih gora:
Judeja mi srce uze,majko moja,
A Gora Sveta mladost nežnu moju...

-Egipad,Nazaret,Anadolij,Atik,
K’o oaze mira i svetosti neba,
Žude dušu moju
Na žrtvenik uplakanom
Srpskom jadnom rodu.

Braći da pomognem,
Oca,majku da posvetim,
Dušmana da smušim;
Škole da otvorim,manastire stvorim:
Čekaju me dela.
Crkvu da nazidam,naciju da tvorim,
U vekove vence slobode opletem.

Tako vetri blagi uzvrat šumorili,
Hramovima srpskim užežene sveće,
Kaluđeri tavni bdenija su klepali,
Dok svu noć je,potom,
Zvezda nebom čudno treperila.
Na Jordanu voda tad se talasala,
Svetogorska zvona toplo zabrujala:

Za Hristom još jedna duša kroči,
Lučonoša večni srpskoga naroda.

Januara 1952

Izvori

• Autor:Slobodan Radošević , Sub specie aeternitatis, Beograd: Čigoja Štampa, 1995.