Момчило Златановић

Извор: Викизворник
Момчило Златановић

     Од овог броја уводимо посебни додатак рубрици Расковник — одељак Вуковим трагом у којем ћемо представљати по једног значајног сакупљача народног блага.
     Један од најпознатијих сакупљача народног песништва у јужној Србији, човек који осећа ритам духовног живота овога краја јесте Момчило Златановић.
     Рођен у селу Ратају код Врања 1934. године, он је детињство и младост провео у средини која није заборавила гусле. Лазарице, мобе и славе били су највећи догађаји у друштвеном животу његовог завичаја. Из тог времена он и данас памти низ лазаричких и орских песама.
     Златановић још у нижим разредима гимназије почиње да бележи загонетке које му је казивала мајка. „Посебно снажан утисак на мене“, каже он, „оставиле су заносне и мекамлијске игре на сеоским саборима. Познавао сам играорце који су и последњи динар давали свирачима.“
     Прву збирку народних песама „Игличе венче" Златановрхћ је објавио 1967. године. О њој је покојни професор Владан Недић написао и ово: „Познајући до присности живот у једном особеном дијалекатском подручју, Златановић је песме прикупио и приредио врло поузданом руком. Обиље сабраних варијаната — каткада и по десет од исте песме — дало му је могућности за избор најбољих; он је и овде показао чист суд. Одабране примере средио је с осећањем правог антологијског низа, где се између песама не распознају прелази. Укратко, мало је таквих збирки у нашој усменој књижевности“ (В. Недић: „О усменом песништву“, СКЗ, 1976, с. 233).
     После ове збирке, Златановић објављује следеће књиге народног песништва:
— Нишна се звезда (1967),
— Мори Бојо, бела Бојо (1968),
— Стојанке, бела Врањанке (1969),
— Врањске легенде (1970),
— Краљичке песме (1971),
— Врањске легенде, предања и приче (1974),
— Сија звезда (1974).
     Поред објављених књига, овај вредни сакупљач и истраживач народних умотворина припремио је још неколико радова, који још нису штампани. То су: „Лирске народне песме јужне и источне Србије“ (270 текетова са библиографијом); „Басме и бајања“ (100 текстова са напоменама); „Епске народне песме из јужне и источне Србије“ (избор песама са библиографијом и коментарима) и „Нови записи народних песама“ (400 песама са опсежним објашњењима).
     Златановић је објавио и низ стручних и научних радова о народном стваралаштву.
     Да кажемо још, да се Златановић низ година бави просветном делатношћу, да је завршио Филозофски факултет, а 1973. године одбранио докторску дисертацију „Историјске народне песме врањског краја.“

Извор[уреди]

  • Момчило Златановић, „Расковник", пролеће 1980., стр. 30-31.