Момче иде из меану,
А девојче из маалу.
Сретоше се у сокака;
Сокак тесан, јунак бесан,
Пружи руку, загрли гу, 5
Пружи уста, пољуби гу;
Откину ву кован ђердан.
Говори му мала мома:
— Бери, момче, да беремо,
Да беремо, да бројимо: 10
Кол’ко зрна у мој ђердан,
Тол’ко града да проминеш,
Како мене да не нађеш,
Куде мене па да дођеш.
Под шиве ми летуваја, 15
Под грло ми зимуваја,
На скути ми умираја,
Из груди ми душу даја.
Народне песме из лесковачке области, Српска академија наука и уметности, Београд, 1990., сакупио Драгутин М. Ђорђевић, приредио Момчило Златановић., стр. 44-45.
