Momče ide iz meanu,
A devojče iz maalu.
Sretoše se u sokaka;
Sokak tesan, junak besan,
Pruži ruku, zagrli gu, 5
Pruži usta, poljubi gu;
Otkinu vu kovan đerdan.
Govori mu mala moma:
— Beri, momče, da beremo,
Da beremo, da brojimo: 10
Kol’ko zrna u moj đerdan,
Tol’ko grada da promineš,
Kako mene da ne nađeš,
Kude mene pa da dođeš.
Pod šive mi letuvaja, 15
Pod grlo mi zimuvaja,
Na skuti mi umiraja,
Iz grudi mi dušu daja.
Narodne pesme iz leskovačke oblasti, Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd, 1990., sakupio Dragutin M. Đorđević, priredio Momčilo Zlatanović., str. 44-45.
