Моме побратиму (Осман Ђикић)

Моме побратиму Писац: Осман Ђикић

* * *

        МОМЕ ПОБРАТИМУ

                 (С. А. Карабеговићу)

Не клони духом! Кад удес љути те гања,
Ил’ судба кивна чемером труд ти пуни,
Не пуштај сузу, из ока да се труни,
Ил’ уздах лети из срца растргана!

Уздигни чело и смјело св’јетом гле’ни,
Пркоси храбро удесу црноме своме,
И злобну радост на срцу душманскоме
Утрни брате, а груд им опелени!

Не клони духом! Света је стаза ова,
И ако трње по њој се оштро стере,
Аллах је хтио да судба изабере
Тебе, да наврћеш руже на трнове!

Не клони духом! Свијетом смјело гле’ни,
Пркоси храбро удесу црном своме,
И злобну радост на срцу душманскоме
Утрни брате, а груд им опелени!

---

Извор

• Осман Ђикић:Сабрана дјела, Свјетлост, Сарајево, стр. 71.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Осман Ђикић, умро 1912, пре 112 година.