Момак побеже од своје драгане

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Момак побеже од своје драгане
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
200. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




200.

Љубавна чежња претвара се у мржњу и освету


[С]обет купи Камер беговица
све дјевојке [и] невисте младе.
К њима дојде Борозановићу
те говори Борозановићу:
"Богом сестро, Камер-беговице, 5
пусти ме у собет међ['] преље
да ја видим своју јауклију."
Говорила Камер беговица:
"Побратиме, Борозановићу,
у мене је рухо у потаји 10
кој['] на двори исходило није.
Оправљај се као и дјевојка
те ти иди међу моје преље.
Стидно ходи, гледај црној земљи,
редом старо љуби у колина 15
а удовице у бијело лице
и дјевојке под ђердан у грло."
Кад то чуо Борозановићу,
оправља се како и дјевојка
у лијепо, у рухо дјевојачко, 20
пак отиде у собу међ['] преље.
Редом старо љуби у колино
и удовице у бијело лице
а дјевојке под ђердан у грло.
Кад пољуби Ајку у буџаку, 25
повикала Ајка у буџаку:
"Од како сам од мајке рођена,
јоште слађе нисам пољубљена
што ме љуби другарица Фата."
Повикала једна [од] дјевојака: 30
"Не љуби те другарица Фата,
веће курва Борозановићу
а и с курвом Камер-беговицом."
Онда викне Ајка из буџака:
"Удрите га, другарице моје, 35
к[ој]а башлуком, која и папучом."
А кад чуо Борозановићу,
сави скуте, на двор побиже.



Измене[уреди]

дѣвоике (јат = је) и = ј
 книма = к њима
 поросоновићу = Борозановићу
 ћ = ђ (међ)
 е = је
 потаи = потаји
 из'хѡдило = исходило
 цер'нои землі'и = црној земљи
 бѣло (јат = ије)
 лѣпо (јат = ије)
 О = у
 аику у бучѩку = Ајку у буџаку
 ѿ = од
 слаћа = слађе
 що ми = што ме
 ка = која

Напомене[уреди]

ст. 2: убацивање везника и предлаже и Геземан (стр. 329)
 ст. 20: О лѣпо О рухо дѣвоѩч'ко; овде се О мора читати као у јер друкчије нема смисла

Лирско-епска песма, романса. Прерушен у девојку момак на прелу љуби преље.
Интернационални мотив прерушавања и овом приликом показује удео жанровских законитости при стилизацији варијанте. Осим именовања јунака, битна је и мотивација поступка. У епском систему истом преваром се служе веома млади, велики јунаци средњих времана (Грујица Новаковић), али су њихови разлози потпуно другачији (заштита народа/посестриме од насилника: Вук, СНП III, 4, 5).
Варијанте: Вук, СНП I, 736; Недић 1975: 736; Krstić 1984: T 3, 1, 9, 5 – Prerušavawe čoveka u ženu da bi poljubio devojku: 363.
Литература: Латковић 1975: 285

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.