Љубавна чежња претвара се у мржњу и освету

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Љубавна чежња претвара се у мржњу и освету
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
201. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




201.

Љубавна чежња претвара се у мржњу и освету


Лјепо пјева за лугом дјевојка
лјепо пјева, чује се далеко.
Слуша ју момче из ливаде
те говори момче нежењено:
"О дјевојко, драга душо моја, 5
али пјеваш, али мене зовеш?
Послаћу ти добра коња мога
те му плети јасле босиљкове
и мећи му траву дителину,
а зоби га јечмом и пшеницом 10
а по[ј]и га шећерли шербетом."
Онда вели љепота дјевојка:
"Душо моја, момче нежењено,
ако коњиц дође брез коњика,
оплести ћу му јасле јадикове 15
метаћу му траву чемерику
зобићу га љуљем и кукољем
а појити јадом и чемером."
Кад то чуло момче нежењено,
он оправља и себе и коња 20
пак отиде дјевојкину двору.
Далеко га драга угледала
и мало ближе прид њег['] ишетала,
под њиме добра коња примала,
под њим љуби коња међу очи, 25
коња води у подруме нове,
а драгога горе у чардаке.
Коњу плете јасле босиљкове
и меће му траву дителину,
а зоби га јечмом и пшеницом 30
а поји га шећерли шербетом,
драгом носи вино и ракију.
А када се понапила вина,
говорила лијепа дјевојка:
"Душо моја, момче нежењено, 35
какав хадет у тој вашој земљи?
У нашој земљи добар је хадет:
кој['] с ким пије - он и с оним спава."
Говорило момче нежењено:
"Душо моја, лијепа дјевојко, 40
у нашој земљи бољи хадет:
гдино момци пију ладно вино,
онде такве курве не доиду."
То дјевојки врло жао било
пак отиде доле у подруме: 45
коњу плете јасле јадикове
а меће му траву чемерику
и зоби га љуљем и кукољем
а поји га јадом и чемером,
а драгому носи ладно вино 50
полак вина, полак једа меће.
Коњиц црче у нову подруму,
а њен драги горе у чардаку.



Измене[уреди]

лѣпо (јат = је)
 пѣва (јат = је)
 дѣвоика (јат = је) и = ј
 к = г (лугом)
 мум'че = момче
 л' = љ (босиљкове)
 тителину = детелину
 лѣпота (јат = је) = љепота
 кониць = коњиц
 коньіка = коњика
 глугѥм и кукулѥм = љуљем и кукољем
 изшетала = ишетала
 ниме = њиме
 ћ = ђ (међу)
 чердаке = чардаке
 п = б (босиљкове)
 зем'лі'и = земљи
 е = је
 болі'и = бољи
 пои = поји

Напомене[уреди]

Лирско-епска песма, балада – љубавне песме. Обљубљену девојку момак вређа, а она трује њега и његовог коња.
Варијанте: ЕР, 14
Прештампано: Карановић 1998: 214-216

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.