Молитва (Д. Васиљев)
Молитва
Ми смо оног јутра пошли на молитву.
У мом срцу загрејаном
наде су певале песму телу твоме
бељем, него снег божићни.
И... прошли смо поред Цркве,
јер у моме срцу пјаном
мирис твога топлог тела
побио је тајну жудњу за тамјаном,
и за тихим покајањем.
А и ти си исто хтела,
што је моје срце снило.
Тако је почела Љубав.
Пролеће нас је поздравило
зеленилом, што значи Зору
и нови Живот.
А ветрови и мириси и росе
у хору су нам певали:
Соло
Пролеће: тиха срећа,
и витки струци руже;
заједно: радост и туга, осмех и бол.
Пролеће: вечни мол.
Хор (pianissimo)
Пролеће: вечни мол.
Соло
Лето је: жега и жеђ и страст,
и литије и гробови;
кад крше јаблан и горди храст
свети Илија и громови;
када нагони крв на рад
шепаве, сакате, лење...
Лето је вечно врење.
Сви (fortissimo)
Лето је: вечно врење,
Лето је: вечно врење.
Соло
Јесен је: пуни подови
и голе шуме;
када се цеде зрели плодови
да се уносе у подруме,
и јутром магла;
када падају перја из крила;
Јесен је: вечни опроштај
и паучина... и свила...
Сви (piano)
Јесен је: вечни опроштај
и паучина... и свила...
Соло
Зима је: тужни дур,
срце и коса и гробље бело.
Сребрно иње и хладни лед;
земљом и небом, у недоглед,
зајеца вечно опело...
Сви (decrescendo, pianissimo)
Земљом и небом, у недоглед
зајеца вечно опело...
. . . . . . . . . . . .
Вечно опело
. . . . . . . . . . . .
Опело...
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 100 година.
|