Molitva (D. Vasiljev)
Molitva
Mi smo onog jutra pošli na molitvu.
U mom srcu zagrejanom
nade su pevale pesmu telu tvome
beljem, nego sneg božićni.
I... prošli smo pored Crkve,
jer u mome srcu pjanom
miris tvoga toplog tela
pobio je tajnu žudnju za tamjanom,
i za tihim pokajanjem.
A i ti si isto htela,
što je moje srce snilo.
Tako je počela Ljubav.
Proleće nas je pozdravilo
zelenilom, što znači Zoru
i novi Život.
A vetrovi i mirisi i rose
u horu su nam pevali:
Solo
Proleće: tiha sreća,
i vitki struci ruže;
zajedno: radost i tuga, osmeh i bol.
Proleće: večni mol.
Hor (pianissimo)
Proleće: večni mol.
Solo
Leto je: žega i žeđ i strast,
i litije i grobovi;
kad krše jablan i gordi hrast
sveti Ilija i gromovi;
kada nagoni krv na rad
šepave, sakate, lenje...
Leto je večno vrenje.
Svi (fortissimo)
Leto je: večno vrenje,
Leto je: večno vrenje.
Solo
Jesen je: puni podovi
i gole šume;
kada se cede zreli plodovi
da se unose u podrume,
i jutrom magla;
kada padaju perja iz krila;
Jesen je: večni oproštaj
i paučina... i svila...
Svi (piano)
Jesen je: večni oproštaj
i paučina... i svila...
Solo
Zima je: tužni dur,
srce i kosa i groblje belo.
Srebrno inje i hladni led;
zemljom i nebom, u nedogled,
zajeca večno opelo...
Svi (decrescendo, pianissimo)
Zemljom i nebom, u nedogled
zajeca večno opelo...
. . . . . . . . . . . .
Večno opelo
. . . . . . . . . . . .
Opelo...
|