Molitva (D. Vasiljev)

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Molitva

Mi smo onog jutra pošli na molitvu.
U mom srcu zagrejanom
nade su pevale pesmu telu tvome
beljem, nego sneg božićni.

I... prošli smo pored Crkve,
jer u mome srcu pjanom
miris tvoga toplog tela
pobio je tajnu žudnju za tamjanom,
i za tihim pokajanjem.
A i ti si isto htela,
što je moje srce snilo.

Tako je počela Ljubav.

Proleće nas je pozdravilo
zelenilom, što znači Zoru
i novi Život.

A vetrovi i mirisi i rose
u horu su nam pevali:

          Solo

Proleće: tiha sreća,
i vitki struci ruže;
zajedno: radost i tuga, osmeh i bol.
Proleće: večni mol.

          Hor (pianissimo)

Proleće: večni mol.

          Solo

Leto je: žega i žeđ i strast,
i litije i grobovi;
kad krše jablan i gordi hrast
sveti Ilija i gromovi;
kada nagoni krv na rad
šepave, sakate, lenje...
Leto je večno vrenje.

          Svi (fortissimo)

Leto je: večno vrenje,
Leto je: večno vrenje.

          Solo

Jesen je: puni podovi
i gole šume;
kada se cede zreli plodovi
da se unose u podrume,
i jutrom magla;
kada padaju perja iz krila;
Jesen je: večni oproštaj
i paučina... i svila...

          Svi (piano)

Jesen je: večni oproštaj
i paučina... i svila...

          Solo

Zima je: tužni dur,
srce i kosa i groblje belo.
Srebrno inje i hladni led;
zemljom i nebom, u nedogled,
zajeca večno opelo...

          Svi (decrescendo, pianissimo)

Zemljom i nebom, u nedogled
zajeca večno opelo...
. . . . . . . . . . . .
Večno opelo
. . . . . . . . . . . .
Opelo...

Dušan Vasiljev


Javno vlasništvo
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Dušan Vasiljev, umro 1924, pre 96 godina.